Ministarstvo prosvete izašlo je prošle nedelje se predlogom da se od oktobra našim naučnicima vrednuju samo radovi objavljeni u časopisima sa komercijalnih lista „Tomson Rojtersa“ i „Elsevira“, što bi praktično značilo uspostavljanje američkog monopola nad srpskom naukom.
Odmah su reagovali profesori Filozofskog fakulteta opaskom da je predloženi pravilnik o kategorizaciji časopisa antinaučni, ali i antievropski, da degradira nacionalne oblasti. Oglasilo se i šest instituta Srpske akademije nauka i umetnosti. Svi su tražili samo jedno, da se u pravilnik vrati nekomercijalna „Erih lista“, okrenuta evropskom istraživačkom prostoru.
Zamenik glavnog urednika ruskog časopisa „Nauka i život“, doktor tehničkih nauka Kiril Zikov, za Sputnjik kaže da u Rusiji radovi objavljeni u naučnim časopisima, bilo da je reč o ruskim, američkim, kineskim, nemačkim ili ukrajinskim, imaju jednaku vrednost. Referenca prilikom napredovanja zavisi pre svega od naučne oblasti, kaže Zikov.
„Na Moskovskom državnom univerzitetu, na Biološkom fakultetu profesori preferiraju radove objavljene u stranim časopisima, dok na Mašinsko-matematičkom fakultetu više cene radove objavljene u ruskim naučnim časopisima, jer ruska nauka prednjači u toj oblasti. Sa druge strane, kod fizičara je vrednije objavljivanje radova u engleskim i američkim stručnim časopisima“, kaže doktor Zikov.
Komentarišući mogućnost da se u Srbiji naučnicima boduju samo radovi objavljeni u američkim časopisima, doktor Zikov kaže da to nije diskriminacija, već čista glupost.
„Poslodavca koji odbija da zaposli naučnika jer nije objavio radove u američkim časopisima treba samog oterati s posla. Ako se na vaš rad pozivaju u svojim radovima uticajni naučnici, a ne samo kolege jer se nadaju da ćete vi citirati njihove radove, onda nije bitno u kojem je časopisu objavljen taj tekst, čak i ako je to naučni časopis ’Vesnik Nedođije‘“, kaže Zikov.
Slično mišljenje ima i nekadašnji profesor Beogradskog univerziteta prof. dr Srbijanka Turajlić. Ona, međutim, ističe da je teško postaviti objektivne kriterijume u zemlji u kojoj ne postoji objektivno procenjivanje stvarnosti, a posebno ne odgovornosti onoga koji procenjuje.
Kao neko ko je radio u Francuskoj i SAD, sarađivao sa naučnim krugovima Holandije, kaže, ne gaji fetišizam prema anglosaksonskoj nauci, već duboko poštovanje prema ruskoj, jer se ovo pitanje nigde ne saopštava na ovakav način.
„Svuda u svetu kada napredujete, čak i kad se zapošljavate, postoji neki komitet koji o tome odlučuje i koji preuzima odgovornost za svoju odluku koja ne mora da se pokriva nikakvim tzv. objektivnim listama, nego se prosto zna jeste li vi vredni toga ili ne. Koliko sam shvatila, ovo je bio pokušaj ministarstva da se to objektivizuje“, kaže Turajlićeva za Sputnjik.
Ona dodaje da nas sindrom samoupravljanja prilično košta i da nema donošenja prave odluke na bazi papirologije, s kojom se lako manipuliše.
„To je ključni problem koji ovde vlada. Ako hoćete da napredujete, morate da imate određeni broj radova, onda ste doveli mlađe saradnike do toga da moraju svojim pretpostavljenima da pišu radove, jer drugačije ne mogu napredovati, pošto o njima niko ne vodi računa. Tako ste stalno u zavidnoj poziciji, zavisite od nekoga zato što se ne zna ko je taj koji donosi odluke“, smatra ona.
Na predlog ministarstva reagovali su i branioci američke naučne reči u Srbiji, koji univerzitetsku javnost koja se pobunila protiv amerikanizacije srpske nauke smatraju lenjom i nazivaju je „patriotskim snagama“.
Najglasniji su predlog uporedili sa „amerikanizacijom srpske košarke“, jer prestižni časopisi su, naravno, isključivo američki. Promašili su i koš i tablu. Dobrog basketa ima i na „Sorboni“ i na „Oksfordu“. Srpska naučna javnost je ustala upravo protiv te i takve isključivosti.
Ministarstvo prosvete tvrdi da vrednovanje radova objavljenih samo u američkim časopisima nije „antievropski čin“, već želja da se podstakne objavljivanje u publikacijama koje imaju uticaj u svetskoj nauci. Sledi objašnjenje da je „Erih lista“ mlada i da se na njoj ne ocenjuje kvalitet. Čeka se potez ministra.
Inače, predlog ministarstva stigao je u nedelji u kojoj je NASA uvela ruski jezik kao obavezan predmet u programu obuke astronauta. Ako nekome padne na pamet da domaći časopisi prihvataju samo naučne radove pisane latinicom, „patriotske snage“ ne treba da brinu. Ćirilicom će se pisati i na Marsu.
