Vlast u Crnoj Gori pokušava da obezbedi podršku za ulazak u NATO. Pozivnica je već stigla. Čeka se odgovor. Da li će se o tome odlučivati u skupštini ili će biti pružena mogućnost građanima da se opredele na referendumu, pokazaće vreme. Do tada, vlast preko marketinških agencija „pumpa“ istraživanja javnog mnjenja i stvara lažnu sliku podrške ulasku u ovaj vojni savez.
Povodom toga, Pokret za neutralnost je poslao saopštenje za medije koje vam prenosimo integralno:
Upitnici (koji se tiču najnovijeg objavljenog istraživanja IPSOS-a) koje je Pokret za neutralnost dobio od izvora direktno iz IPSOS-a, prvi put, iz prve ruke, pokazuju kako se zapravo perfidno manipuliše javnim mnjenjem o pitanju NATO integracija. Reč je o školskom primeru krajnje sugestivnih pitanja, koja imaju za cilj da preoblikuju javno mnjenje u korist NATO integracija.
Svako ko se bavio istraživanjima javnog mnjenja odlično zna da rezultati u ovim stvarima, u ogromnoj meri, zavise od načina na koji se postavljaju pitanja, na koji način su pitanja koncipirana.
Sada vidimo da se ide korak dalje od onoga što je otkriveno u aferi „Depeša“: ne samo da Vlada, sa svojim komunikacionim timom, brutalno falsifikuje IPSOS-ov postotak protivnika NATO integracija (čak za 11 odsto: sa 57 na 46 odsto), već IPSOS samo istraživanje radi na bazi brutalne manipulacije. Reč je, dakle, o dvostrukoj prevari, koja u ogromnoj meri povećava procenat građana koji su za NATO integracije.
Konkretno: pitanje „Po Vašem mišljenju, da li Crna Gora treba da ostane vojno neutralna čak i po cenu da ostane bez podrške zemalja-članica Evropske unije i Amerike?“ postavlja izrazito sugestivni „apokaliptični“ uslov ispitaniku, jer bi pitanje trebalo da se zaključi upitnikom pre nego što je postavljen uslov sa „čak“. Na ovaj način, ispitanik ne odgovara na pitanje da li Crna Gora treba da ostane vojno neutralna, već da li treba da bude vojno neutralna u hipotetičkoj situaciji u kojoj je cena te neutralnosti da joj Zapad okrene leđa. To je posebno problematično ako imamo u vidu da u Crnoj Gori postoji konsenzus svih bitnih političkih aktera oko ulaska u EU, a ovo pitanje postavlja ispitanika u situaciju da zapravo bira između „neutralnosti“ i „ulaska u EU“. Odgovor ponuđen i sam kaže da „u tom slučaju, Crna Gora treba da pristupi NATO-u“.
Dalje, u upitniku se sam čin podrške ulasku Crne Gore u NATO predstavlja kao uspeh sam po sebi — da se time „Crna Gora dovodi u klub odabranih“, i da je samim tim što građani imaju stav o nečemu to uspeh sam po sebi. Sve u svemu, NATO se gotovo u svakom pitanju predstavlja kao uspeh sam po sebi.
Dok se učlanjenje u NATO vezuje za ekonomski napredak (da „bez obzira na bezbednosnu situaciju Crne Gore… ulazak u NATO bi značio da Crna Gora nepovratno ide ka tome da postane bolje mesto za život svojih građana“), stabilnost (da članstvo „pravi izbor koji garantuje mir i stabilnost“), i garant nezavisnosti, mirnog rešavanja svih sporova i boljeg života budućih generacija (pitanje o tome da se ne ponovi 1918. i učlanjenje kao „osnovni preduslov napretka“), istovremeno se sugeriše da je jedini razlog protivljenja učlanjenja emotivno negodovanje zbog bombardovanja u 1999. godini.
U suštini, sva ova pitanja pokazuju da su istraživanja kojima rukovodi IPSOS stavljena isključivo u svrhu kampanje, pokušavajući da svojim pitanjima zbune i preoblikuju javno mnjenje, da emotivnim ucenama i uvođenjem lažnih neimenovanih autoriteta navedu neopredeljene ili zbune pobornike neutralnosti da pređu u NATO „tabor“, te da daju jednu potpuno iskrivljenu sliku javnog mnjenja.
Pokret za neutralnost zato poziva građane da ne nasedaju i ne učestvuju u ovakvim ispitivanjima, koja su propagandnog i manipulativnog karaktera, a čiji je cilj da se stvori lažna slika stvarnosti, u zemlji čija većina stanovništva podržava ideju neutralnosti.
Da je drugačije, Vlada i IPSOS se ne bi bavili ovakvim prevarama.
