Od NATO intervencije radi zaštite civila do haosa kojem se ne nazire kraj. Libija između dve vlade i različitih grupa terorista koje se sukobljavaju. Kako su u tom haosu stradali srpski državljani Slađana Stanković i Jovica Stepić?
U prvom delu emisije o tim temama govorili su Darko Trifunović, profesor Fakulteta bezbednosti, Vladimir Trapara, politikolog i specijalista za međunarodne studije, i Nikola Tanasić, politički filozof i saradnik NSPM–a.
— Nikola Tanasić: Diskutabilno je koliko je NATO u stanju da kontroliše situaciju, čak i na KiM, a tome u prilog idu i dešavanja u Prištini. Ako eskalira situacija na Kosovu, mislim da bi se tamošnje stanovništvo više plašilo srpskih snaga bezbednosti, nego KFOR–a.
— Vladimir Trapara: Zapad sistematski radi na ukidanje Republike Srpske, Rusija je bila protiv rezolucije o Srebrnici. Ne smemo da se odreknemo podrške Moskve. Amerikanci ne radi ovde protiv Rusije, već ne žele stabilnu Srbiju.
— Vladimir Trapara: Srbi na Kosmetu nemaju izbora. Glavna sila u južnoj srpskoj pokrajini je NATO i mi moramo da sarađujemo sa njima, što ne znači da treba da odustanemo od neutralnosti.
— Nikola Tanasić: Mi ne možemo da kažemo da danas NATO štiti Srbe na Kosovu. Više ih štiti albanska politika, nego Alijansa.
— Nikola Tanasić: Protivnik sam izgovora da smo mi mala zemlja da bismo mogli nešto da odlučimo. Kada je u pitanju beznačajnost Srbija je pokazala da nije u redu tih zemalja. Nismo se svrstali u zemlje koje su uvele sankcije Rusiji. Svi su se pitali kako je Srbija to mogla da kaže, a recimo Francuska i Nemačka su morale da pokleknu i uvele su sankcije.
— Vladimir Trapara: Humanitarni centar u Nišu je potpuno različita priča od NATO–a. Ljudi imaju pogrešnu predstavu da od nas traže da se svrstamo na neku stranu.
— Vladimir Trapara: Mi hteli ne hteli moramo da imamo blisku saradnju sa NATO–om zbog bezbednosti Srba na KiM, jer ih tamo neće čuvati srpska policija i vojska, kao ni kosovska.
— Vladimir Trapara: Potpisan sporazum o saradnji sa NATO–om nije korak bliže Alijansi. To ne znači da vojnici NATO–a mogu da vršljaju po Srbiji, već mi moramo prvo da im odobrimo da dođu u našu zemlju.
— Darko Trifunović: Te teroriste je mogao da gađa bilo ko, jer su oni legitimna meta. Pitanje je šta će naši službenici na spornoj teritoriji?
— Darko Trifunović: Arapsko proleće se još nije završilo, već se očekuje u Kini i Rusiji. Mi kao Srbija treba da se trudimo da ga zaobiđemo.
— Darko Trifunović: Libija je bila trn u oku svetskim silama, ali je imala probleme slične onima koje ima Sirija, a to su izvori energenata.
— Darko Trifunović: Gadafi je poslao sina El Islama u London na školovanje, ali kada je počeo da nudi energente Kini odmah je morao da plati cenu. Tako i Evropa plaća danak sa Južnim tokom.
— Darko Trifunović: Niko ne može da zaštiti građane Srbije u Libiji. Očekujem istragu srpskih vlasti o tome šta se zapravo desilo u Siriji sa srpskim državljanima.
— Nikola Tanasić: Libijska intervencija je bila spasavanje obraza sila Zapada. Pretvorila se u prljavi građanski rat i propalu državu.
— Vladimir Trapara: Libija je teritorija sa nekoliko vlada, a ne država koja je ekonomski oslabljena. Plemena iz Bengazija nikada nisu želela demokratiju već vlast.
— Vladimir Trapara: U Siriji nije došlo do lakog svrgavanja Asada zbog intervencije Rusije za razliku od Libije.
— Darko Trifunović: Arapsko proleće nije zahvatilo monarhije jer one sebe vezuju za religiju.
— Darko Trifunović: Jedna od zemalja koja je inicirala Arapsko proleće u Libiji je Srbija, tj. „Kanvas“.
U drugom delu emisije bavili smo se pitanjem rudnih bogatstava Srbije. Ko sve istražuje našu prirodu i pod kojim uslovima? Da li i koliko sami eksploatišemo naše rude? U čijim rukama su prirodna bogatstva Srbije?
O tim temama su govorili Novak Bijelić, generalni direktor „Trepče“ do dolaska Kfora, Predrag Mijatović, inženjer geologije, i Mahmud Bušatlija, ekonomski analitičar.
— Mahmud Bušatlija: Kada bi nam neko poklonio „Trepču“ mi ne bismo znali šta sa njom, jer je veliki trošak da se revitalizuje, ali bi bio i veliki problem da se nađu kupci za rude koje se iz tog basena dobijaju.
— Mahmud Bušatlija: Četiri milijarde dolara, na koliko su Englezi procenili vrednost „Trepče“, neće pomoći Srbiji da bude Švajcarska, ali treba iskoristiti svaku šansu da se oporavimo.
— Novak Bijelić: „Indipendent“ piše da je „Trepča“ najbogatiji posed na Balkanu.
— Novak Bijelić: Sigurno je da kompleksi kao što su „Bor“ i „Trepča“ treba da ostanu u vlasništvu države.
— Predrag Mijatović: Rude na Kosovu se eksploatišu samo za potrebe „Termo–elektrane Obilić“. Pravi vlasnik bi trebalo da je država Srbija, ali njima upravlja KFOR.
— Mahmud Bušatlija: Budućnost je u privatizaciji, a to će se desiti kada država za to spremi uslove, kada se preurede javna preduzeća i državna uprava. Naše pravosuđe ne štiti ni državni, a kamo li privatni kapital, pa je teško da će se stranci odlučiti na ulaganje.
— Predrag Mijatović: Borska ležišta su siromašnija nego nekada, ali je ostalo još dosta za eksploataciju i pitanje je kako ih na najbolji način eksploatisati.
— Mahmud Bušatlija: Da li će Kinezi investirati u Bor? Kinezi imaju predvidljivu ekonomsku politiku. Strateški cilj Kine je izvoz robe i usluga. Čak smo i mi kupili od njih most Zemun–Borča. Oni investiraju u svoje firme koje zarađuju na nama. Mi imamo najgoru trgovinsku razmenu sa Kinom.
— Mahmud Bušatlija: Treba da zaštitimo svoje resurse, a to je jako teško. Političari gledaju u okvirima svog mandata, izgubili smo stručnjake za dugoročno planiranje.
— Mahmud Bušatlija: Nije samo presudna berzanska cena koja određuje tempo eksploatacije, već i tehnika kojom će se to dešavati.
— Predrag Mijatović: Jadarit ne može da nas izvuče iz krize, jer još nije počela njegova eksploatacija.
— Novak Bijelić: Istorija se ponavlja, jer Srbiji je ključ uspeha u rudnim bogatstvima.
— Mahmud Bušatlija: Engleska i francuska tehnička lica su imala razumevanje za pitanje restitucije, ali sve dok ne bude postignut politički konsenzus „Trepča“ neće ponovo početi da radi.
— Novak Bijelić: Ja sam proteran iz „Trepče“.
— Mahmud Bušatlija: Sredinom 2001. godine došli su Francuzi i Englezi i imali su problem da bilo šta aktiviraju.
— Mahmud Bušatlija: „Trepča“ sada i pre Drugog svetskog rata nije ista. Englezi su bili vlasnici zanatskog pogona i ne može sada da ga potražuje.
— Predrag Mijatović: Preko 20 stranih kompanija istražuje naše tlo, a samo jedna ima koncesiju.
— Predrag Mijatović: Poslednju procenu baza Srbije rađena je 2008. godine. S obzirom na teritoriju imamo zavidnu količinu prirodnih bogatstava.
Hvala vam što ste nas slušali i čitali!
