Prema rečima danskog novinara Ejrika Volda, koji je za kubansku novinsku agenciju „Prensa Latina“ protumačio dokumente Vikiliksa, vlasti SAD su to učinile iako su bile svesne da separatističke grupacije postaju sve agresivnije, te da su između ostalog nameravale i da dignu u vazduh gasovode širom Bolivije kako bi pritisle tada još novog bolivijskog predsednika Eva Moralesa da omogući otcepljenje pojedinih provincija.
„Počelo je tako što su vlasti SAD pretile Moralesu lično, a ubrzo zatim su obustavile finansiranje preko Interameričke banke za razvoj i Svetske banke. Vašington je otvoreno pretio da će uticati na finansijske institucije kako bi naneo velike gubitke Boliviji. Morales se oglušio na te pretnje, što je dovelo do toga da se Vašington okrene separatistima i u znak podrške im pošalje četiri miliona dolara“, rekao je on.
Istovremeno, Vašington je u tadašnjim dokumentima navodio i da su separatističke grupe bile do te mere agresivne da se govorilo i o potencijalnom atentatu na bolivijskog predsednika.
„Vašington od samog početka nije bio srećan zbog ideje nacionalizacije prirodnih resursa, ne samo u Boliviji, već u celoj Južnoj Americi. Vlasti SAD su se pribojavale takozvanog resursnog nacionalizma, dok su u Beloj kući taj idiom koristili i kao psovku. Ti strahovi su poslužili i kao motivacija Vašingtonu za finansiranje separatista“, istakao je Vild.
Prema njegovim rečima, pored Bolivije, jedan od glavnih ciljeva Vašingtona je bila i Venecuela, samim tim celokupan projekat SAD nije bio uperen isključivo protiv Bolivije nego na ceo region.
„Naslov jedne diplomatske prepiske glasio je: ’Kako bi se prekinulo liderstvo u Južnoj Americi neophodno je boriti se protiv Uga Čaveza‘. Upravo to je pokazatelj da su napori SAD upereni protiv celokupnog regiona“, naveo je danski novinar.
Vild smatra da vlasti SAD neće reagovati na ove podatke, budući da se strategija Vašingtona bazira na nemilosrdnom kažnjavanju onih koji te informacije objavljuju, baš kao što je to slučaj sa Džulijanom Asanžom i Čelsi Meningovom.
