Turističke agencije s nestrpljenjem očekuju ovu odluku Vlade, jer, prema zvaničnim podacima, za prvih devet meseci 2015. godine gosti iz Kine su potrošili blizu 80 milijardi rubalja (oko milijardi evra) samo u Moskvi. Pojednostavljeni vizni režim sa Dalekim istokom će sigurno uticati na rast interesovanja za putovanja u ove delove Rusije. I ne samo kod Kineza.
Vladivostok se našao na „Gardijanovom“ spisku 10 najboljih ruskih turističkih destinacija izvan Moskve i Peterburga. Uticajni britanski list smatra da bi Vladivostok trebalo posetiti pre svega zbog pogleda na zaliv Zlatni rog i morskih specijaliteta.
Ali pojednostavljeni vizni režim je samo jedan od aspekata.
Slobodna luka Vladivostok bi mogla da postane nova morska kapija za međunarodnu privredu, jer rezidentima luke Rusija nudi različite povlastice, na primer nultu stopu poreza na dobit tokom pet godina i besplatnu putnu infrastrukturu.
Analitičar investicione kompanije „Okej broker“ Vladimir Rožankovski kaže da Primorska pokrajina (čiji je Vladivostok centar), Japan i Kina čine važan trougao.
Kinesko-japanski trgovački odnosi su veoma napeti, jer kada je reč o izvozu, ove zemlje međusobno konkurišu. Vladivostok bi mogao da postane važna tranzitna luka za japansku i kinesku robu. To bi između ostalog pozitivno uticalo na ekonomsku situaciju u ovom delu Rusije.
„Osim toga, nakon fukušimske katastrofe Japan je počeo da u velikim količinama kupuje tečni gas. Potrebno je izgraditi još nekoliko fabrika tečnog gasa na Dalekom istoku, jer tada bi mogućnost da se gas isporučuje preko slobodne luke Vladivostoka postala još privlačnija za japanske partnere. Daleki istok je poznat po industriji ribolova, ali je trenutno proizvođačima isplativije da izvoze robu nego da je prodaju na unutrašnjem tržištu. Nakon što povlastice stupe na snagu, situacija bi mogla da se promeni“, kaže Rožankovski.
Korporacija za razvoj Dalekog istoka, koja ja zadužena i za slobodnu luku Vladivostok, dobila je više predloga od potencijalnih ulagača. Obim direktnih investicija zasad se procenjuje na 147 milijardi rubalja (milijarda i 700 miliona evra). Rožankovski kaže da to bi bilo dovoljno za modernizaciju postojeće infrastrukture.
Uzgred rečeno, potencijalni rezident slobodne luke treba da uloži najmanje pet miliona rubalja za tri godine (oko 60.000 hiljada evra). Kako ističu u Vladi, pristup novom projektu treba da imaju ne samo velike kompanije, nego i predstavnici malog i srednjeg biznisa.