Raspad Iraka i Sirije poboljšao je položaj Kurda u tim zemljama, a Turska to nije očekivala. Moguće je da ona nikada nije ni bila ozbiljno rešena da reši sukob s njima. Nije isključeno da su upravo zbog toga prekinuti mirovni pregovori s Kurdima, navodi „Gardijan“.
„Borba Turaka i Radničke partije Kurdistana na jugoistoku zemlje postaje sve žešća, a to se dešava u isto vreme kada se pojačava sukob Ankare i Kurda na severu Sirije“, piše „Gardijan“.
Glavna opasnost ovog sukoba jeste to što bi turska vojska mogla da izvrši invaziju na Siriju pod izgovorom stvaranja humanitarnog koridora za izbeglice ili tampon zone. U stvarnosti razlog za to bilo bi zaustavljanje napredovanja sirijskih Kurda.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan strahuje da će Kurdi stvoriti mini-državu na teritoriji Sirije, jačajući na taj način položaj Radničke partije Kurdistana i utičući na iračke Kurde.
„Noćna mora Turske o jedinstvenom Kurdistanu možda će ubrzo zaista postati java“, navodi list.
Erdogan je Tursku uveo u izolaciju, konstatuje list. Njegova spoljna politika gradi se na održivosti ideje da se Kurdima ne dozvoli da postignu svoje ciljeve. Čini se da Ankara ni o čemu drugom ne razmišlja.
„Sve dok Turska kardinalno ne promeni svoju politiku prema sopstvenim Kurdima, nastaviće da pravi dodatne probleme u regionu, umesto da pomogne da se oni reše“, zaključuje britanski list.
Odredi narodne samoodbrane, vojno krilo sirijskih Kurda, uspešno se bore protiv terorista DAEŠ-a, a podržavaju ih SAD i Rusija.
„Ako turska vojska uđe u Siriju, Rusija bi mogla na to da odreaguje vojno. Tada će Turci pozvati NATO u pomoć i kriza će se pogoršati“, piše „Gardijan“ naglašavajući da je, na sreću, takav scenario malo verovatan.
Ankara će, najverovatnije, i dalje pokušavati da ubedi superdržave, i to po svoj prilici uzalud, da su pripadnici Radničke partije Kurdistana teroristi, dodaje list.
