„Uloga obaveštajnih službi je od vitalnog značaja za evropske zemlje kao što je Italija. Svakako je jednako važna za Rusiju, gde bi DAEŠ takođe mogao da napadne“, rekao je italijanski političar za Sputnjik.
„Bio sam ministar dve godine, čija je odgovornost podrazumevala i kontrolu rada obaveštajnih službi“, dodao je Fratini.
Fratini žali što ne postoji jedinstvena svetska obaveštajna služba i prema njegovom mišljenju nikada je neće ni biti, jer je vrsta informacija koje one obezbeđuju deo nacionalnog suvereniteta.
Bivši diplomata dodaje da države ipak razmenjuju informacije.
„Još dok sam bio na funkciji komesara EU za pravdu, slobodu i bezbednost (od 2004. do 2008. godine) intenzivirali smo koordinaciju između svih antiterorističkih jedinica država–članica EU, što se kasnije pokazalo kako veoma značajno tokom istrage o terorističkim napadima u Parizu“, rekao je Fratini.
On je istakao da je takva razmena informacija ključna ne samo na nivou EU, već i sa značajnim partnerima kakva je Rusija, koja sprovodi ozbiljnu strategiju kada je reč o aktivnostima DAEŠ–a.
„Pouzdano znam da su italijanska i ruska obaveštajna služba uvek sarađivale kada je reč o borbi protiv terorizma“, kazao je Fratini.
Govoreći o DAEŠ–u, Fratini je rekao da je uloga Rusije u borbi protiv DAEŠ–a bila, između ostalog, vrlo podsticajna za ostatak sveta.
„Treba priznati da je Zapad, pre odluke predsednika Putina da otpočne vazdušnu kampanju u Siriji, bio vrlo neodlučan. Kao rezultat ruskog podsticaja, Zapad je razumeo neophodnost široke anti–DAEŠ koalicije“, smatra Fratini.
Nažalost, još postoje prepreke u saradnji sa Rusijom, rekao je Fratini. Reč je o poziciji Turske, koja vrlo ljuti italijanske političare.
Turska je postavila ozbiljne prepreke na granici sa Sirijom za trupe kurdske milicije koja se bori protiv DAEŠ–a. Fratini kaže da je vrlo zabrinut i zbog obaranja ruskog bombardera od strane Turske u novembru.
Ipak, italijanski političar je uveren da u budućnosti postoji potencijal za saradnju. Zapad treba da shvati da je Rusija, uz Iran i druge grupe, kao što je, na primer, Hezbolah, uključena u vrlo ozbiljnu borbu protiv DAEŠ–a.
„Nije slučajnost to što su se, nakon što su počeli ruski napadi iz vojne baze u Latakiji i mornaričke baze u Tartusu, mnoge ćelije DAEŠ–a prebacile u Libiju. Evropa je zabrinuta zbog situacije u Libiji, ali je to istovremeno signal da su ruske operacije ispunile svoj cilj i smanjile broj militanata DAEŠ–a na ratnoj teritoriji Sirije“, istakao je Fratini.
To znači da je vojna strategija Rusije protiv DAEŠ–a donela brojne značajne rezultate, čime Rusija treba da se ponosi, dodao je Fratini.
