Do raspuštanja Vlade nije došlo, ali se zato vladajuća koalicija „Evropska Ukrajina“ raspala — iz njenog sastava izašla je partija „Samopomoć“ Olega Beresjuka, koji je odluku stranke objasnio skandaloznim događajima u Vrhovnoj radi 16. februara, kada je sprečen pokušaj da se izglasa nepoverenje Vladi. Ranije je i Julija Timošenko iz stranke „Batkivšćina“ („Otadžbina“) objavila da napušta vladajuću koaliciju.
„Ukrajinski narod je bio svedok otvorenog dogovora između visokog rukovodstva zemlje, sa jedne strane, i oligarha i snaga koje oni kontrolišu, sa druge strane“, rekao je Beresjuka.
Prema njegovim rečima, došlo je do pokušaja konačnog učvršćivanja kleptokratske vlasti i oligarhije u Ukrajini.
„Postao je očigledan savez vlasti, koji čine deo ’Bloka Petra Porošenka‘, ’Narodni front‘ i deo ’Partije regiona‘, koje kontroliše jedan deo oligarha. Takve akcije delegitimizuju Vladu Ukrajine, oni predstavljaju napad na državni poredak zemlje i konačno su uništili parlamentarnu koaliciju ’Evropska Ukrajina‘“, ocenio je on.
Ukrajinski oligarsi su se toliko duboko ukorenili u ukrajinski politički sistem da skoro nijedna odluka ne može biti usvojena bez njihovog učešća, a eksperti ocenjuju da u skorije vreme oni neće izgubiti uticaj na ukrajinsku politiku.
„Do toga (neuspešne ostavke kabineta Jacenjuka) je došlo, jer mnogi deputati u svom parlamentarnom ’Bloku Petra Porošenka‘ nisu podržali obraćanje predsednika. Takođe, nije ga podržao ni ’Opozicioni blok‘, za koji se smatra da je pod kontrolom najbogatijeg čoveka Ukrajine Rinata Ahmetova. Još jedna partija koja je pod kontrolom milijardera Igora Kolomojskog je takođe ostala uzdržana. Upravo tako, uz pomoć dva oligarha i ’asistencije‘ ukrajinskog predsednika, glas nepoverenja nije skupio 32 glasa, koliko je nedostajalo do neophodnih 226“, ocenjuje američka agencija „Blumberg“.
O teoriji zavere i zakulisnim radnjama govore i ukrajinski deputati. Potpredsednica Vrhovne rade Ukrajine Oksana Sirod smatra da je ovo bio isplaniran scenario, koji je inicirao predsednik zemlje sa ciljem da ponizi Parlament.
„Taj događaj pokazao je celom svetu ko su prave gazde u Ukrajini, da svim političkim procesima u zemlji upravljaju oligarsi“, ocenjuje američki list „Forin polisi".
List naglašava da su „haotičnost i nepredvidivost postali vizit karta Kijeva“.
„Tamo nema telefonskih pregovora, nema pravih političkih debata, nema ideoloških sukoba, samo hladni interesi i kratkoročni savezi među različitim oligarhijskim grupama“, ocenjuje „Forin polisi“.
Njihovi interesi se razlikuju u mnogo čemu, ali se uvek ujedinjuju da bi se suprotstavili antikorupcijskim reformama.
Međutim, deo odgovornosti za tešku situaciju analitičari prebacuju i na Zapad. Vašington i Brisel su podržali Jacenjuka, „ignorišući njegove prljave poslove u ukrajinskoj politici“, a prećutali su i kada je predsednik Porošenko počeo da postavlja svoje poslovne partnere i prijatelje na ključne dužnosti i kada je odbio da proda svoj privatni biznis, što je ranije obećao.
Prema oceni eksperta, ostavka pojedinih zvaničnika neće imati nikakav uticaj na situaciju u celini, ako se ne izvrše velike i sistemske promene koje će doprineti ozdravljenju državnog mehanizma. Međutim, malo je verovatno da je Kijev za to zainteresovan.
„Ako se ta šarada ne zaustavi, sistem će jednostavno nastaviti da sam sebe reprodukuje i nikada se neće promeniti“, zaključuje „Forin polisi“.
Eksperti sada ocenjuju da će teška situacija samo pogoršati političku krizu u zemlji — još je nejasno da li će u toj situaciju međunarodni donatori obezbediti kredite Ukrajini. Ako njih ne bude, to će dovesti do povećanja inflacije i pada rejtinga predsednika zemlje i njegove partije. Jacenjuk i njegovi ministri su sami sebe već diskreditovali. Oni su odavno izgubili poverenje naroda.
Međutim, mišljenja politikologa o sudbini koalicije su podeljena. Jedni smatraju da se ona definitivno raspala i da nema spasa, čak i ako „Radikalna partija“ Olega Ljaška ispuni obećanje da će ući u savez. Drugi veruju da bi Ljaško mogao da sačuva koaliciju. Trgovina po tom pitanju tek predstoji.
Većinsku koaliciju u Vrhovnoj radi formiralo je pet partija — „Blok Petro Porošenko“ (BPP), „Samopomoć“, „Batkivšćina“, „Radikalna partija“ i „Narodni front“. Međutim, u septembru prošle godine Ljaško je objavio izlazak njegove partije iz koalicije i prelazak u opoziciju.
Ove nedelje, koaliciju je napustila i stranka „Batkivšćina“ i nekoliko deputata BPP, a zatim i „Samopomoć“, nakon čega je koalicija izgubila potrebnu većinu u Radi. Bez njih, koalicija broji 217 deputata.
Parlament ima mesec dana da formira novu većinu, koja će imati najmanje 226 glasova. Ako se to ne dogodi, Rada će biti raspuštena i biće raspisani novi izbori.