Spisateljica čiji je roman o rasnoj netrpeljivosti na američkom Jugu postao jedan od kultnih romana mnogih generacija preminula je u svom domu u Alabami.
U jednom intervjuu četiri godine pošto je roman objavljen Harper Li je rekla da je očekivala da će kritičari roman „ubiti brzo i milosrdno“. Međutim, posle filmske verzije priče o odrastanju devojčice Skaut sa ocem Atikusom, beskompromisnim advokatom koji brani crnca nepravedno optuženog za silovanje bele devojke, koga je u filmu tumačio Gregori Pek, knjiga je samo dobila na popularnosti.
Više od pola veka Harper Li nije objavljivala — novinari su je upoređivali sa Margaret Mičel, spisateljicom koja je svetsku slavu stekla sa prvim i poslednjim romanom „Prohujalo sa vihorom“ ili glumicom Gretom Garbo koja se svojevremeno povukla iz javnosti. Međutim, 2015. godine, kada su čitaoci već izgubili svaku nadu da će Harper Li objaviti nešto novo, njen izdavač najavio je novi roman pod naslovom „Idi postavi stražara“.
Knjiga napisana pre „Ptice rugalice“ govori o vremenu kada je Skaut već odrasla i vraća se u rodni grad kod svog ostarelog oca. Odmah je postala bestseler.
„Ubiti pticu rugalicu“ je dva romana u jednom — slatki, duhoviti portret života malog južnjačkog gradića iz sredine tridesetih godina prošlog veka, te nije ni čudo što su se neki kritičari čudili kako je „dečja knjiga“ osvojila tolika srca odraslih.
Istovremeno, priča o rasnim razlikama u srcu američkog Juga — Alabami — o advokatu čije stamene moralne vrednosti stoje nasuprot nepravednih zakona i rulje, pogodila je u dušu veliki broj Amerikanaca, koji su na taj način postali svesni borbe za građanska prava Afroamerikanaca.
Harper Li znala je o čemu piše jer je i rođena u jednom takvom gradiću, Monrovilu, u južnoj Alabami 1926. godine. Otac, poznati advokat, poslužio je kao model za lik Atikusa Finča, a model za lik Skaut, Harper Li našla je u sebi. Prema rečima svog najboljeg prijatelja i takođe poznatog pisca Trumana Kapotea, Harper Li je u detinjstvu, baš kao i Skaut, bila muškarača koja je volela da se tuče, valja po prašini i penje po drveću.
Harper Li, baš kao i Skaut, antipod je modela po kojem je spisateljica Margaret Mičel predstavila južnjačke devojke i devojčice u romanu „Prohujalo sa vihorom“ — kao slatke, elegantne, krhke i šarmantne.
Njeno prijateljstvo sa Trumanom Kapoteom, autorom najpoznatijim po delu „Doručak kod Tifanija“, trajalo je od ranog detinjstva i jedno drugom su služili kao književni modeli. Harper Li poslužila je Kapoteu kao model u dva dela — u knjizi „Drugi glasovi, druge sobe“, Li je poslužila kao model za lik muškarače Idabel Tompkins, dok je u priči „Posetilac za Dan zahvalnosti“ poslužila kao model za lik En Finčburg. Kapote je poslužio kao model za lik Dila u „Ubiti pticu rugalicu“.
Harper Li preminula je onako kako je živela — tiho, u snu, ni tada ne želeći da se nameće. Da zna koliko je članaka o njenoj smrti objavljeno sigurno bi joj bilo neprijatno, ali ipak, osećaj obaveze nalaže da joj se oda pošta.
