Dejvid Kameron se vratio u London mašući sporazumom koji predstavlja kao diplomatsku pobedu nad Briselom. Svojim sunarodnicima je poručio da se izborio za „specijalni status Velike Britanije“ unutar Unije.
„Kada smo rekli da ćemo ponovo pregovarati o našem članstvu, rekli su da do toga nikada neće doći, da nikada neće biti održan referendum, da nikada neće pristati na ono što želimo. Ali pogledajte šta smo se danas dogovorili“, rekao je britanski premijer nakon dvadesetočasovnih maratonskih pregovora sa evropskim liderima.
Sporazum koji je iznudio otvara više pitanja nego što nudi odgovora.
Da li će i druge zemlje krenuti putem Britanije i ponovo pregovarati o uslovima pod kojima su ušle u Evropsku uniju?
Da li je ovaj sporazum dovoljan da Britanci glasaju na referendumu 23. juna za ostanak unutar Unije?
Kameron se nada da jeste. U zemlji u kojoj sve više stanovnika veruje da bi im bilo bolje bez EU, njegov cilj je da pokaže da ima smisla ostati u Uniji ukoliko je ona spremna da prihvati njihove zahteve. Razlog zbog koga je sporazum postignut je strah evropskih lidera da bi ih potres koji bi izazvao izlazak Velike Britanije uveo u još veće nevolje. Ima, istina, i onih koji smatraju da bi im bez Britanaca bilo bolje — oni uglavnom govore francuski.
Reč je o još jednom od evropskih sporazuma u kojima formulacije ostavljaju prostor za različita tumačenja. Šta recimo znači, pitaju se Britanci, da će EU dati „neophodne garancije“ da zemlje evrozone neće da se udruže protiv Sitija i nametnu svoja pravila? Autonomija britanske finansijske imperije bila je jedan od ključnih zahteva Londona, koji ne želi da igra po pravilima koja važe za zemlje evra. Svesni svoje ekonomske moći, Britanci žele da se oslobode prepreka koje im predstavljaju evropski propisi da bi potisnuli konkurente na evropskom tržištu.
Francuska je to videla kao pokušaj da izdejstvuju specijalni status za Siti, koji bi podrazumevao mogućnost veta na evropske propise o finansijskim uslugama. Britanski premijer je u finišu pregovora razuverio francuskog predsednika Fransoa Olanda da je to njegova namera.
Kameron je dobio garancije da zemlje van evrozone neće biti u obavezi prema zemljama koje su njen deo. Poruka koju šalju Britanci jeste da neće da plaćaju za druge — to su jasno stavili do znanja u jeku prošlogodišnje grčke krize. Zemlje van evrozone neće moći da stave veto na odluke devetnaestorice, ali je njihova nezavisna uloga osnažena.
Za ukidanje socijalne pomoći migrantima iz Evropske unije, ključni Kameronov zahtev, nije bilo teško dobiti podršku većine zemalja, uključujući i Nemačku. Stranci koji budu želeli da rade u Velikoj Britaniji prve četiri godine neće imati pristup socijalnim olakšicama koje su im do sada bile dostupne. To, na primer, znači da ukoliko u tom periodu izgube posao neće imati pravo na socijalnu pomoć, već će biti primorani da odu. Ova mera je vremenski ograničena i primenjivaće se u narednih sedam godina.
Kameronov zahtev će mnogima u EU poslužiti kao alibi da učine to isto, iako istraživanja pokazuju da radnici iz drugih delova EU, pre svega sa istoka, dolaze u potrazi za boljim poslom, a ne da bi živeli kao siromasi. Protiv su bile Poljska, Češka, Slovačka i druge istočnoevropske zemlje koje su u britanskom zahtevu videle opasnost da njihovi državljani postanu građani drugog reda u Velikog Britaniji, ali su, uz manje ustupke Londona, na kraju pristale.
U Britaniji sporazum nije dočekan sa ushićenjem. Za jedne je Kameron uglavnom postigao ono što je tražio — alibi da povede kampanju za ostanak Britanije u EU — dok za druge on nema značaja.
Sporazum po svemu sudeći neće promeniti odnos snaga između onih koji su za i onih koji su protiv. Kameronov ministar pravde i blizak prijatelj Majkl Gov je odmah nakon potpisivanja poručio da kreće u kampanju za izlazak iz EU.
Evroskeptici koji se zalažu za uvođenje granica kažu da „specijalni status“ ne znači ništa, dok mu nešto umereniji konzervativci prebacuju da se iz Brisela vratio „sa mrvicama“, sa polovinom onoga što je obećao, kao i da uopšte nije bilo govora o haosu koji vlada u Evropi. Lider laburista Džeremi Korbin, koji će voditi kampanju za ostanak u EU, opisao je pregovore u Briselu kao „irelevantnu“ predstavu.
Za Britance su maratonski pregovori u Briselu još jedna potvrda da je EU raštimovan mehanizam. Sporazum koji je postignut kako bi se izbegao „bregzit“ svedoči o protivrečnim vizijama Evropske unije koja je sve dalje od težnje ka čvršćoj zajednici naroda.
