Koliko su strahovanja od hiperterorizma zaista opravdana? Prete li teroristi da svojim napadima preplave Evropu tako da se niko ne oseća sigurnim?
Kada je na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti rekao da Evropa ulazi u eru „hiperterorizma“, francuski premijer Manuel Vals mislio je na vrstu sukoba koja nije nova. Teoretičari govore o nastanku hiperterorizma još od Al Kaidinog napada na njujorške Kule bliznakinje 11. septembra 2001. godine. Radi se o konceptu ratovanja u kojem konvencionalne snage i konvencionalno ratovanje igraju irelevantnu ulogu.
Posle dva teroristička napada na Pariz, Francuska se našla na meti hiperterorizma, a posle napada u Ankari, reči francuskog premijera za veći deo evropske javnosti mogu da zvuče proročki.
Stanovnici neevropskog porekla koji u Evropi žive, a nisu uspeli da se integrišu u evropsko društvo, opsednuti su idejom pravde, stoga je opasnost od hiperterorizma opravdana, smatra Dmitrij Jefimov, ekspert komisije za bezbednost Moskovskog gradskog parlamenta.
„Pravda za njih znači prekrajanje Evrope u njihovu korist. Terorizam je jedan od instrumenata za ostvarivanje takvih ciljeva i to je upravo DAEŠ–ova ideologija. Trenutno napade u Evropi uglavnom ne vrše profesionalni teroristi i zato bezbednosne strukture imaju probleme da spreče zločine, jer često postoje samo indirektne indicije da se ova ili ona osoba sprema da izvrši teroristički napad“, kaže on.
Sa njim se slaže i direktor Evropola Rob Vejnrajt, koji je upozorio na mogućnost novih terorističkih napada u Evropi koje bi vršile ne samo organizovane terorističke grupe, već i pojedinci.
Prema rečima Josifa Lindera iz Međunarodne kontraterorističke grupe, samo na teritoriji Nemačke nalazi se između 1,5 i 2 miliona migranata, a broj ilegalnih migranata na teritoriji EU je nepoznat. On predviđa da će se u skorijoj budućnosti u svim zemljama EU beležiti povećana aktivnost DAEŠ–a, čemu će u prilog ići i pasivnost i slabost vlada članica Unije.
„Sa tako opasnom pojavom (hiperterorizam) moguće je boriti se samo veoma oštrim i konkretnim merama. Trenutno politički krugovi EU nisu spremni na takvu akciju. I to će tako biti dok ne dođe do nekog još ozbiljnijeg krvoprolića i dok sami građani ne počnu da protestuju. Dok ne počnu da se bune, kao što je bio slučaj u Nemačkoj posle novogodišnjih napada, koje je Vlada Nemačke svim silama pokušala da zataška“, smatra Linder.
Prema rečima docenta Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost Slobodana Anđelkovića, opasnost od hiperterorizma je opravdana u onom smislu da su i u prošlosti takvi drastični oblici nasilja bili korišćeni kao povod za vojne intervencije većeg obima.
„To je trenutna opasnost. Podsetiću vas da je nakon 11. septembra Amerika otpočela vojnu kampanju u Avganistanu. Terorizam je za to pogodan. On je drastičan, teatralan, napada civile i stoga izaziva gnev kod građana“, kaže Anđelković.
Hiperterorizam očigledno predstavlja ozbiljnu pretnju po evropske građane, međutim, čelnici Evropske unije još nisu odlučili na koji se način treba boriti protiv nje. Mlako bombardovanje koje sprovodi zapadna koalicija okupljena oko Amerike u Siriji ne daje rezultate, dok sa druge strane, politika otvorenih vrata prema izbeglicama preti da na evropski kontinent dovede teroriste koji zloupotrebljavaju nesreću svojih sunarodnika.
Čini se da se evropski političari najviše uzdaju u vreme, čijim protokom se nadaju da će pretnje terorista oslabiti. Međutim, vreme može da se pokaže i kao loš saveznik, jer dosadašnja praksa je pokazala da se samo jasno usredsređenom akcijom može boriti protiv terorizma.
