Žrtve su bili raseljeni Srbi, koji su se kretali na zadušnice u Gračanicu.
Aktiviranjem mine na magistralnom putu u selu Livadice, kod Podujeva, dignut je tada u vazduh prvi autobus, od šest, iz konvoja kojim su raseljeni Srbi sa Kosova i Metohije, u pratnji Kfora, kretali u Gračanicu, na zadušnice.
U napadu je na licu mesta poginulo 10 osoba, a dve osobe su podlegle povredama.
U napadu su poginuli Živana Tokić, Slobodan i Nenad Stojanović, Sunčica Pejčić, Mirjana Dragović, Nebojša, Danilo i Snežana Cokić, Milinko Kragović, Veljko Stakić, Dragan Vukotić i Lazar Milkić.
Najmlađa žrtva tog nerasvetljenog zločina bio je dvogodišnji Danilo Cokić.
Eksploziv je bio smešten u cev ispod puta.
Britanski vojnici su tokom istrage pored puta pronašli žicu dugačku oko 600 metara kojom je aktivirana naprava sa 70 do 100 kilograma eksploziva, kako je procenjeno.
Drugi kraj žice pronađen je u kući na obližnjem brdu.
Ukrajinski vojnici Kfora su istog prepodneva demontirali još šest sličnih eksplozivnih naprava sa daljinskim upravljačem na putevima koji vode ka Štrpcu, najudaljenijoj srpskoj enklavi.
Zbog ovog zločina kosovski Albanac Fljorim Ejupi je u prvostepenom postupku bio osuđen na 40 godina, ali ga je Vrhovni sud Kosova oslobodio, kako je obrazloženo, zbog nedostatka dokaza, marta 2009 godine.
Ejupi je, inače, nakon hapšenja uspeo da pobegne iz vojnog zatvora u američkoj bazi „Bondstil“ kod Uroševca.
Ponovo je uhapšen juna 2004. u Tirani, a potom predate Unmik policiji.
Pored Ejupija, pod sumnjom da su povezani sa tim napadom, u isto vreme uhapšeni su Chelji Gaši, Avdij Behljulji i Jusuf Veljiu.
Oslobođeni su zbog nedostatka dokaza.
Napad na autobus „Niš ekspresa“ u Livadicama jedan je od najtragičnijih primera stradanja Srba na Kosovu od završetka rata 1999. godine i dolaska međunarodnih snaga.
Cilj napada je, prema opštoj oceni, bilo dodatno zastrašivanje preostalog srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji.
Poput brojnih drugih napada na Srbe na KiM, ni ovaj zločin nikada nije rasvetljen.
