Svoju ulogu, prema mišljenju američkog stručnjaka, u tome može da odigra i televizijski kanal RT.
Sajber–vojnici armije Kremlja imali su veliku mogućnost da preuzmu celokupnu elektronsku poštu aktuelnog predsedničkog kandidata Demokratske partije Hilari Klinton (uključujući 31.830 pisama iz njene privatne prepiske), smatra komentator „Forbsa“.
Prema njegovom mišljenju, upad je, verovatno, izveden mnogo pre nego što je „propagandna ruka Kremlja“ (RT) 2013. godine objavila pisma Klintonovoj u kojima su opisani uzroci terorističkog napada i ubistva američkog ambasadora u Bengaziju 2012. godine.
Četiri izveštaja savetnika Klintonove rasvetlila su ubistvo američkog ambasadora i politiku SAD na Bliskom istoku.
Za kritičare ne postoji bezazlenost
Autor „Forbsa“ tuguje što pošta Klintonove u rukama Kremlja i drugih neprijateljskih obaveštajnih službi može da postane prava nevolja za nacionalnu bezbednost Amerike, dajući Vladimiru Putinu mogućnost ne samo da baci senku na ugled kandidata nego i da odluči ishod predsedničkih izbora u SAD.
Tim Klintonove se na svaki mogući način trudi da svoju šeficu izvuče iz diskusije o toj neprijatnoj temi, optužujući političke protivnike da je prenaduvavaju.
U tome ima trunke istine. Aktuelni lider u predsedničkoj trci u taboru republikanaca Donald Tramp još u avgustu je nazvao „kriminalnim problemom“ to što je Hilari Klinton obavljala radnu prepisku sa privatne elektronske adrese.
Kako bi dokazala da je prepiska bezazlena, Klintonova je prošle godine predala sadržaj svoje elektronske pošte iz perioda od 2009. do 2013. godine Ministarstvu pravde SAD i FBI.
Na osnovu sudske odluke, Stejt department SAD i dalje redovno objavljuje pisma kandidatkinje.
Svedočanstva koja ona sadrže nisu baš uvek bezazlena. Na primer, iz pisama Klintonove sledi da je nemačka kancelarka Angela Merkel bila skeptična prema Baraku Obami kada su ga izabrali za predsednika SAD 2009. godine.
U drugom slučaju novinari su primetili želju bivše državne sekretarke SAD da utiče na medije.
U jednoj prepisci sa saradnicima Klintonova je analizirala emisiju glavnog informativnog programa Amerike „60 minuta“, u koju je bio pozvan osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž. Klintonova je tada ukazala da redakcija mora da se potrudi da od tog „kiselog limuna“ napravi slatku limunadu.
Čime preti Kremlj
Kao agent KGB, koji je na kompromitacijama ispekao zanat, Putin će razmotriti nekoliko varijanti korišćenja tajnih fajlova Hilari Klinton, uvereni su u „Forbsu“.
Autor veruje da ako se Putinu više dopadne republikanski kandidat, on može da kreira kompromitaciju koja bi mogla da uništi kandidaturu demokrata.
Autor kolumne smatra da ruski predsednik „ne flertuje“ sa Donaldom Trampom tek onako.
Uostalom, prema mišljenju kolumniste „Forbsa“, postoji i drugi, još opasniji scenario. Ako se Putinu ipak bude više dopala Hilari i ako joj dopusti da zauzme predsedničku fotelju, s obzirom na kompromitujući materijal kojim raspolaže, moći će da utiče ne samo na politiku kandidata, nego i aktuelnog predsednika SAD.