Glasine o potencijalnom dogovoru Zapada i Moskve usledile su neposredno nakon posete pomoćnice državnog sekretara SAD Viktorije Nuland Kalinjingradu, kada se sastala sa savetnikom ruskog predsednika Vladislavom Surokovom.
Kako se navodi, glasine o „tajnom dogovoru“ kojim bi se konačno stavila tačka na krizu u Ukrajini verovatno neće biti potvrđene, međutim ne treba poricati da postoji veliki progres kada je reč o povlačenju teškog naoružanja sa linije razgraničenja.
Prepreku za potencijalni kompromis može da predstavlja i trenutna politička nestabilnost u Ukrajini, s obzirom na to da su rejtinzi trenutne vlasti u padu, dok bi Arsenij Jacenjuk mogao da izgubi premijersko mesto već u narednih nekoliko nedelja, zaključuje Stratfor.
Pored toga, velika pažnja u istraživanju Stratfora posvećena je i januarskom susretu šefova diplomatije Rusije i SAD, Sergeja Lavrova i Džona Kerija, u Cirihu, nakon čega je američki političar, nastupajući na Međunarodnom ekonomskom forumu u Davosu, govorio o mogućnosti ukidanja sankcija Rusiji u narednih nekoliko meseci.
„Takva izjava zaslužuje puno pažnje, s obzirom na to da je stav Vašingtona prema Moskvi bio daleko čvršći nego stav Evrope. EU jeste produžila sankcije za šest meseci, ali mnogi lideri evropskih zemalja pokazali su interesovanje za njihovo ukidanje u julu, kada ponovo dođe vreme da se o tome odlučuje“, piše Stratfor.
Još jedan segment potencijalnog kompromisa Vašingtona i Moskve je svakako sirijska kriza, budući da obe strane imaju zajedničkog neprijatelja — DAEŠ, smatraju analitičari.
„Rusija može da zahteva od SAD ustupke koji se tiču koncentracije NATO snaga u blizini njenih granica, dok Vašington može da traži veću podršku Moskve kada su u pitanju pregovori o Siriji. Oni se, doduše, nalaze na različitim stranama barikada, ali zajednička komponenta u vidu borbe protiv DAEŠ-a otvara mogućnost za saradnju u drugim pitanjima“, navodi se u izveštaju.
