Ukoliko se u sledećih deset godina otvori pet novih rudnika, kao što je planirano, našoj zemlji bi to trebalo da donese pet milijardi dolara stranih investicija i oko 1.000 novih radnih mesta.
Multinacionalne korporacije poput američkog „Friporta“, kanadskog „Reservoar mineralsa“ i britansko-australijskog „Rio tinta“ uložile su u geološka istraživanja u Srbiji tokom poslednje dve godine oko 95 miliona dolara. Geološke investicije povećale bi se nekoliko puta kada bi naša zemlja tačno znala s koliko rudnog bogatstva raspolaže, pišu „Večernje novosti“.
„Procene o resursima i rezervama zlata, bakra, olova i cinka u Srbiji poznate su samo Ministarstvu rudarstva i energetike, a u domenu su poslovne tajne“, objašnjava geolog Predrag Mijatović iz Geološkog zavoda Srbije.
„Geološki zavod Srbije poslednju detaljnu analizu stanja rezervi mineralnih sirovina u Srbiji uradio je 2000. godine za potrebe Savezne vlade. Kada su u pitanju olovo i cink, svi rudnici u Srbiji su gotovo isključivo u privatnom vlasništvu, uglavnom stranaca.“
Rudnici u kojima je aktivna eksploatacija olova i cinka su „Veliki Majdan“ kod Ljubovije, „Rudnik“ kod Gornjeg Milanovca, „Grot“ kod Vranja i „Lece“ kod Medveđe. U svakom od ovih rudnika ima nekoliko stotina hiljada tona rudnih rezervi. Kao prateće mineralne sirovine, koje imaju vrlo visoku vrednost na tržištu, pojavljuju se zlato i srebro. U rudnicima „Rudnik“ i „Veliki Majdan“ u značajnim količinama ima srebra, a zlata i srebra ima u „Lecu“, koji je veliki potencijal. Ipak, naš najveći rudnik zlata je „Bor“, koji je državni.
Mada laicima može delovati da je našoj zemlji najbolje da sama iskopava rudu i tako za sebe ostavi najveći udeo, ipak u stvarnosti nije tako.
„Svuda u svetu, osim možda u Kini i Severnoj Koreji, eksploatacijom mineralnih sirovina bave se privatne kompanije, a vodeću ulogu imaju rudarske multinacionalne firme. Proces od početka geoloških istraživanja, pa do prve faze eksploatacije traje između 10 i 15 godina“, kaže Mijatović. „I sama preduzeća moraju mnogo da rizikuju, jer na početku geoloških istraživanja, koja nisu jeftina, ne znaju da li će se ona završiti pronalaskom ležišta. Do sada su se sve strane i domaće kompanije oslanjale u prvim fazama istraživanja na podatke dobijene u periodu kada su država i državna preduzeća finansirali osnovna i primenjena geološka istraživanja, a to je period od 1945. do danas.“
Srbija ima rezervi bakra za narednih 25 godina, dok uglja ima za skoro ceo jedan vek, kaže profesor dr Rade Jelenković, šef Departmana za ekonomsku geologiju Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije.
„Mineralno bogatstvo Srbije se ne koristi u meri u kojoj je to stvarno moguće“, navodi Jelenković. „Osnovni problemi su nedostatak finansijskih sredstava za geološka istraživanja, nedovoljna prerađivačka industrija i relativno mali broj kompanija s kadrom koji je sposoban da odgovori svim zadacima. Zato moramo više da uključimo bogate strane firme. One su u poslednjih deset godina u geološka istraživanja metaličnih i nemetaličnih mineralnih sirovina, ne računajući ležišta nafte i gasa, uložile više od 300 miliona dolara i zapošljavale oko 700 domaćih radnika. Od visokoobrazovanih do nekvalifikovanih.“
Prema zvaničnim podacima, u Srbiji je registrovano oko 350 rudarskih firmi i oko 20 preduzeća koja se bave istraživanjem ležišta mineralnih sirovina, od gline do zlata. Ipak, kvalitet sirovina još se ispituje.
Najpoznatija ležišta bakra u eksploataciji, s pretežno niskim sadržajem metala i značajnim potencijalima, nalaze se u istočnoj Srbiji u Majdanpeku, Boru i Velikom Krivelju, a olovno-cinkane rude na Rudniku, u „Lecu“, „Velikom majdanu“, „Grotu“ i „Belom brdu“. Značajne rezerve olova i cinka su i u „Starom trgu“ i „Kiževku“ na KiM. Zlata i srebra ima najviše u ležištima RTB „Bor“.
