Paet je naveo da se putevi kretanja izbeglica s Bliskog istoka u Evropu menjaju i da je pojačan pravac koji prolazi kroz Rusiju.
Prema rečima poslanika, ranije se najviše koristio put iz Libije u Italiju, ali on je bio veoma opasan zbog toga što je velikim delom prolazio kroz Sredozemno more.
Zatim se osnovni tok pomerio u pravcu Turska—Grčka s kraćim morskim putem, ali takođe opasnim, a sada vidno raste značaj puta koji prolazi kroz Rusiju.
„Put kroz Rusiju je najbezbedniji za izbeglice jer nije potrebno prelaziti more. Do sada su se kroz Rusiju kretali uglavnom ka Norveškoj i Finskoj, ali zanimljivi su i drugi susedi Rusije“, rekao je Paet i dodao da Rusija može, zajedno s Turskom, da bude sledeća zemlja za tranzit izbeglica s Bliskog istoka.
Prema rečima Paeta, Rusija je za izbeglice bezbedna zemlja. „Zbog toga azil izbeglicama koji dolaze u Rusiju treba pre svega da pruži sama Rusija“, smatra poslanik.
U petak je predsednik Finske Sauli Niniste u intervjuu televizijskom kanalu „Em-Ti-Vi njuz“ izjavio da Rusija može da ponovi sudbinu Turske i da se suoči s prilivom migranata, ukoliko Ankara zatvori svoju granicu za izbeglice s Bliskog istoka.
Predsednik je naveo da od Moskve sada mnogo toga zavisi, jer su se migranti koji su ranije išli u Evropu preko Balkana, sada uputili u Rusiju. Niniste očekuje da će sve više izbeglica dolaziti u Finsku, Estoniju i Letoniju.
Reka izbeglica s Bliskog istoka raste na jugu Murmanske oblasti na granici sa Finskom.
Izbeglicama su zabranili da prelaze granicu na biciklima. Ovaj način su donedavno koristile hiljade izbeglica koje su se uputile u Norvešku iz Murmanske oblasti.
Prema nekim podacima, izbeglice kupuju stare automobile i u njima čekaju svoj red. Prema informacijama murmanskih vlasti, granicu s Finskom dnevno prelazi do 20 ljudi.