„Ne. Ovog pitanja nema, ono za Rusiju ne postoji. Ovo pitanje je zatvoreno zauvek. Krim je deo ruske teritorije. Tamo je bio održan referendum, promenili smo svoj ustav. Republika Krim i grad Sevastopolj su deo Ruske Federacije“, rekao je Medvedev, odgovarajući na pitanje da li se razmatra budućnost Krima.
Krim je ponovo postao ruski posle referenduma održanog u martu 2014. godine, na kojem se većina žitelja poluostrva izjasnila za ulazak u sastav Rusije. Ukrajina i dalje smatra Krim svojom, ali privremeno okupiranom teritorijom.
Ruski premijer je, takođe, rekao da je Donbas ispunio znatan deo onoga što je trebalo da učini u okviru Minskog sporazuma, kao i da je sada red na političke i pravne odluke, što je obaveza Kijeva.
„Sada je najvažnije političko i pravno rešavanje zadataka koji proističu iz Minskog sporazuma. Ko za ovo odgovara? Ukrajina, naravno. Ako Ukrajina smatra jugoistok delom svoje teritorije, to je njihovo pravno polje, njihova nadležnost, njihova ovlašćenja, to su ovlašćenja predsednika, parlamenta i vlade Ukrajine“, dodao je on.
Medvedev je izjavio da kijevske vlasti, nažalost, ne žure: oni govore da im je teško, da ne mogu da se dogovore, da to preti stabilnosti cele političke konstrukcije.
„Može biti da je tako. Možda im je teško. Razumljivo je da su u teškom periodu. Ali u ime budućnosti Ukrajine oni su jednostavno u obavezi to da učine. To je direktna obaveza rukovodilaca – predsednika (Petra) Porošenka, vlade Ukrajine i parlamenta. Naći kompromis, obezbediti ustavnu većinu, promeniti ustav, početi primenu ranije usvojenih zakona – sve su to njihove nadležnosti“, izjavio je ruski premijer.
Evropa – najvažniji trgovinski partner Rusije
Govoreći o odnosima Rusije sa Zapadom, Medvedev je rekao da je Rusija spremna i da želi da unapredi odnose sa SAD i Evropskom unijom, ali da je potrebno da oni koji su te odnose prekinuli moraju prvi da krenu u njihovo obnavljanje.
„Spremni smo za to, želimo dobre, unapređene odnose i sa Sjedinjenim Američkim Državama i sa Evropskom unijom. Evropska unija je naš najvažniji trgovinski partner. To je grupa zemalja koje su s nama na istom kontinentu, povezani smo evropskim identitetom, istorijom, vrednostima. Sve ovo nije u našim interesima – održavati ovakvu napetost“, rekao je Medvedev.
Prema njegovim rečima, bilo kakvo obnavljanje odnosa mora da se dogodi na principijelno novoj osnovi – ravnopravnoj, pravednoj i mirnoj.
SAD uzalud prete kopnenom operacijom u Siriji
Ruski premijer je istakao da su reči američkog državnog sekretara Džona Kerija o spremnosti za sprovođenje kopnene operacije u Siriji nepotrebne i suvišne jer je potrebno dogovarati se o rešavanju situacije u toj bliskoistočnoj zemlji umesto pretiti kopnenim operacijama.
„Pogledao sam danas: u komentarima državnog sekretara Kerija navedeno je da ako Rusija i Iran ne budu pomagali, zajedno s drugima SAD su spremne da sprovedu kopnenu operaciju. To su nepotrebne reči, nije to trebalo da kaže. Iz jednog prostog razloga: ako želi da dobije dugotrajni rat, može, naravno, da organizuje i kopnene operacije i sve ostalo“, rekao je Medvedev.
„Ali ne treba nikoga plašiti, treba se dogovarati u ključu u kojem je vođen razgovor s ministrom (inostranih poslova Rusije) Lavrovom, a ne govoriti o tome da ako se ne dogodi sve po zamišljenom scenariju, onda će SAD zajedno s drugim arapskim zemljama pokrenuti kopnenu operaciju“, istakao je ruski premijer.
Prema njegovim rečima, Rusija će doneti odluku o vojnoj komponenti u Siriji imajući u vidu zaštitu svojih nacionalnih interesa, na osnovu zahteva predsednika te zemlje Bašara el Asada i u zavisnosti od razvoja događaja.
„Rusija u toj operaciji učestvuje, kao prvo, da bi zaštitila svoje nacionalne interese. U Siriji je veliki broj boraca koji su u svakom momentu spremni da se otrgnu i da otputuju kako bi organizovali terorističke napade u Rusiji. Hiljade njih“, rekao je Medvedev.
Ruski premijer je dodao da je oprezni optimista kada je reč o pronalaženju rešenja situacije u Siriji. On je, takođe, istakao da predsednik Sirije Bašar el Asad treba da učestvuje u procesima rešavanja situacije u zemlji, kao i da njegovu političku sudbinu treba da rešavaju sami Sirijci.
