„Svetski poredak je u najtežem stanju od kraja Drugog svetskog rata… Kriza u značajnom stepenu prevazilazi granice nacionalnih država, primer za to je rat u Siriji koji se proširio na ceo region i postao uzrok migracione krize ogromnih razmera“, izjavio je domaćin konferencije Volfgang Išinger.
Rusija – NATO
Konferencija u Minhenu trajaće do 14. februara. Ona je prvi put održana 1963. godine kao zasedanje predsednika ministarstava odbrane zemalja-članica NATO-a. Sada je to međunarodni forum koji okuplja političare, diplomate, predstavnike vojske, biznismene, naučnike i društvene delatnike iz više od 40 zemalja (NATO-a i EU, kao i država koje imaju važnu ulogu na međunarodnoj pozornici – Rusije, Kine, Japana, Indije i drugih).
Kako je saopštilo Ministarstvo inostranih poslova Rusije u petak, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov sastao se s generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom, kojem je preneo zabrinutost Moskve zbog širenja Alijanse prema ruskim granicama. „Tokom sastanka bilo je reči o trenutnom stanju i budućnosti odnosa Rusija—NATO“, navedeno je u dokumentu.
Zamenik šefa ruske diplomatije Aleksej Meškov je novinarima rekao da je za zasedanje Saveta Rusija—NATO neophodno pripremiti odgovarajući plan, zbog čega su mnogi zaključili da će se zasedanje ovog saveta održati, iako ga Stoltenberg nije podržao.
„Ako bi počeo da se upuštam u detalje zbog kojih ne možemo da sazovemo ovaj sastanak, mislim da bi to još više otežalo njegovo sazivanje“, rekao je Stoltenberg.
Normandijski format
Drugi važan rezultat razgovora na „nezavisnoj platformi“ jeste dogovor da se u subotu održi nova runda zasedanja ministara inostranih poslova zemalja takozvanog „normandijskog formata“ (Rusija, Ukrajina, Francuska, Nemačka).
Sirija
U četvrtak su na marginama zvaničnog programa konferencije učesnici sednice Međunarodne grupe za podršku Siriji usaglasili plan dejstava za rešavanje sukoba u toj zemlji.
Rusija, SAD, Nemačka, Francuska i drugi učesnici u razgovoru založili su se za hitno ispunjenje odredbi rezolucije 2254 Saveta bezbednosti UN. Potvrđena je spremnost da se omoguće uslovi za političku tranziciju vlasti pod rukovodstvom i na inicijativu samih Sirijaca na osnovu Ženevske deklaracije, da se izdejstvuje prekid vatre i da se omogući pristup humanitarne pomoći civilnom stanovništvu.
Na osnovu ovih dogovora danas su vođene diskusije. Išinger je rekao da odluke donete u četvrtak ulivaju nadu, a ministarka odbrane Nemačke Ursula fon der Lajen rekla je da ih smatra „tračkom nade“.
Migraciona kriza
Prema rečima šefa nemačke kancelarije Petera Altmajera, koji koordiniše rad s izbeglicama, kriza je deo političkog dnevnog reda već nekoliko meseci i ima geostrateški, politički, ekonomski, humanitarni i druge aspekte.
Za šest meseci smo primili gotovo milion izbeglica. Učinili smo to i zbog toga što stabilnost u celom regionu, na Srednjem istoku i u Evropi, zavisi od toga šta ćemo mi učiniti“, rekao je Altmajer.
Očekuje se da će migraciona kriza glavna tema skupa biti u subotu.
