Berni Sanders, dojučerašnji autsajder u borbi za predsedničkog kandidata demokrata, zadao je prvi veliki udarac Hilari Klinton. Bivša državna sekretarka je pre devet meseci ušla u kampanju za predsedničkog kandidata kao favorit. U njenom okruženju već su je videli kao prvu ženu u Beloj kući. Ne u kuhinji, već u ovalnom kabinetu. Izborna trka je trebalo da bude gotovo rutinska stvar.
Izbori u Ajovi, i još više u Nju Hempširu, pokazali su da glasači nisu spremni da progutaju još jedan dobro upakovan politički proizvod nazvan „prva žena na čelu Amerike“ koja će naslediti „prvog crnca na čelu Amerike“.
Nakon Ajove, u kojoj se Hilari izvukla za dlaku — na nekim glasačkim mestima bacao se novčić — Sanders je u Nju Hempširu ubedljivo pobedio i pokazao da je postao ozbiljan kandidat.
„Prešli smo dugačak put“, rekao je svojim pristalicama nakon što su proglašeni rezultati.
Kampanju je počeo sa praznom kasom. Naspram moćne Klintonove izborne mašine izgledao je kao David protiv Golijata. Sada ima desetine hiljada volontera i desetine miliona dolara u kasi, novac koji stiže od simpatizera iz svih krajeva zemlje.
Najveće iznenađenje je što Sandersu prilaze glasači na koje je Klintonova najviše računala — mladi i žene. Čak 83 odsto mladih je za Sandersa, za Klintonovu — 16 odsto. Odnos snaga nije ništa bolji kada je reč o nezavisnim kandidatima — 72 odsto je za Bernija a 27 odsto za Hilari. Ali pravo iznenađenje je naklonost koju mu ukazuju žene — 55 naspram 44 odsto, koliko je glasalo za njegovu protivnicu. Taj procenat je još veći među mlađim ženama.
Na čemu Sanders dobija Klintonovu? Sedamdesetčetvorogodišnji senator iz Vermonta govori o političkoj revoluciji, poziva na promenu sistema, na borbu protiv rasizma, ratoborne spoljne politike i pohlepe vladajuće elite, oličene u čuvenih „jedan odsto bogataša“.
Nazivaju ga komunistom, ali njegova politika je socijal-demokratija evropskog tipa, dok je Hilari u prošlosti često koketirala sa konzervativnim stavovima republikanaca i moćnim vojnim i industrijskim lobijima koji je podržavaju. Ona je, na primer, jedini kandidat demokrata koji je i dalje za smrtnu kaznu. Vrtoglavi uspon Sandersa ju je naterao da napravi zaokret nalevo.
„Porodicama srednje klase neće biti povećan porez dok ja budem bila predsednik“, poručila je pristalicama: „moja meta su milioneri, multimilioneri, korporativne rupe, novac koji ide preko Bahama, preko Bermuda. Zamislite da ponovo poverujemo u narodnu vladu koja se zalaže za interese naroda. To je ono što zajedno moramo da zamislimo i ostvarimo“, kaže Klintonova.
I to nije sve: „Ne možemo da dozvolimo nikakvom lobiju, nijednoj grupi koja nije izabrana, a koja ima veze sa novcem, oružjem, drogom, naftom, osiguranjem, čim bilo, da i dalje kontroliše našu vladu“, poručuje bivša državna sekretarka Baraka Obame. Sanders nema mnogo muke da dokaže da je upravo ona kandidat sistema koji finansiraju lobiji.
Njegova pobeda među demokratama i Donalda Trampa među republikancima u Nju Hempširu zasniva se na ubeđenju glasača da oni veruju u ono što govore. To ne misle za Klintonovu.
