To je naučno zasnovani zahtev za povećanje teritorije koja pripada Rusiji za oko milion i 200.000 kvadratnih kilometara unutar trougla grad Murmansk — Severni pol — Čukotsko poluostrvo. Očekuje se da će pripajanje teritorija pojasa povećati za pet milijardi tona potencijalne ruske zalihe ugljovodonika.
Prema međunarodnim propisima, priobalna zemlja ima pravo na eksploataciju resursa na pojasu u razdaljini do 200 nautičkih milja od kopna, u posebnim slučajevima — do 350 milja. Rusija se još 2001. godine obratila stručnoj komisiji UN za zahtevom da se proširi teritorija njenog epikontinentalnog pojasa i iznela dokaze da je takozvani podvodni greben Lomonosova, koji su otkrili sovjetski istraživači 1948. godine, nastavak kontinenta Evroazije, što bi značilo da se limit od 350 milja ne odnosi na Rusiju.
Ruski zahtev je više puta odbijen, ali, kako je u maju 2015. godine naveo ruski ministar prirodnih resursa Donskoj, njegov resor je pripremio 11 tomova dokaznog materijala.
Domaći analitičari ističu da je ruski zahtev u skladu sa međunarodnim pravom i da zategnuta politička situacija u svetu neće uticati na planove Rusije, bez obzira na moguće primedbe od strane drugih zemalja, koje i dalje tumače sve ruske poteze kao nastavak politike „osvajanja tuđih teritorija".
Profesor Sanktpeterburškog državnog univerziteta Valerij Konišev kaže da čak i ukoliko UN bude donele odluku pozitivnu za Rusiju, druge arktičke zemlje, pre svega Kanada i Danska, neće odustati od svojih zahteva za proširenjem.
