Nemačkoj kancelarki kod kuće baš ne cvetaju ruže. Glasači u Nemačkoj, naime, sve više sumnjaju u sposobnost njene vlade da izađe na kraj sa izbegličkom krizom.
U ekskluzivnom intervjuu za Sputnjik, dr Hubertus Hofman, osnivač onlajn-političkog magazina „Globalo“, ocenjuje da je Merkelova u Nemačkoj do sada uživala ogromnu popularnost zbog svog pragmatičnog i sistematičnog pristupa rešavanju problema. Ali, kaže on, to se promenilo.
„Nemaca ima 81 milion, ali mislim da 80 miliona više ne razume Merkelovu. To što ona radi više nisu rešenja. Ja se lično brinem o sedam izbeglica ovde u Nemačkoj, dobro poznajem situaciju, ali ovo što se sada dešava je stvarno previše. Maksimum koji Nemačka može da apsorbuje je 200 do 250 hiljada ljudi godišnje. Prema zvaničnim statistikama, više od milion migranata stiglo je samo tokom 2015. godine, a još oko 400 hiljada nije registrovano i boravi u zemlji ilegalno. To je neizdrživo. U Nemačkoj nema dovoljno posla, nema ni smeštaja za sve koji žele da dođu“, kaže Hofman za Sputnjik.
Dr Hofman kaže da je izbeglička kriza ujedno i jedan od najopasnijih političkih momenata, i tema oko koje će se „lomiti koplja“ na sledećim parlamentarnim izborima.
„Angela Merkel je izgubila kontakt s realnošću, a to je uvek veoma opasno. To je tipična greška ljudi koji postanu previše moćni. U današnjoj Nemačkoj, svako ko misli drugačije i proba da to mišljenje javno iskaže, biva proteran. Pritisak na druge države da apsorbuju što veći broj izbeglica je suprotan demokratskim principima na kojima počiva Evrposka unija. Ako neće da ih prime, mi to moramo da prihvatimo. Odnos Merkelove prema izbeglicama mogao bi da negativno da utiče na šanse njene partije da pobedi na sledećim izborima, jer će glasači, pre svega iz nižih slojeva, glasati za nekog drugog iz čiste frustracije“, smatra Hofman.
On dodaje i da je činjenično stanje da je Evropa preplavljena izbeglicama koje — osim onih veoma mladih, dakle devojaka i mladića mlađih od 15 godina — verovatno nikada neće uspeti da postignu pun stepen integracije u evropska društva. A koren problema leži — u Turskoj.
„Turska je ogroman problem. U Bodrumu policija ne sprečava krijumčare ljudi — svi do jednog su podmićeni. Ceo sistem je truo, raspada se od korupcije. Setite se, Ankara je prvo tražila tri milijarde evra pomoći od Evropske unije, posle je to poraslo na pet milijardi… Zamislite koliko tog novca ide u džepove političara? Dve hiljade evra od svakog izbeglog Sirijca, pa koliko onda tu uzme svaki policajac, carinik, agent tajne službe? Niko se ne usuđuje da otvoreno kaže do koje mere je sistem u Turskoj truo! To je ono što mora da se promeni“, kaže Hofman.
Na pitanje kako bi, po njegovom mišljenju, trebalo rešavati izbegličku krizu, dr Hofman „poteže“ ne naročito umerene metode.
„Mislim da je za početak neophodno hermetički zatvoriti granicu i sprečiti te ljude da napuštaju Tursku. Oni su tamo bezbedni. Životi im nisu ugroženi. Neka budu tamo. Potom treba tragati za političkim rešenjem za Siriju i druge zemlje, kako bi se svi oni vratili svojim kućama. To je ujedno i oblast u kojoj bi Rusija i Turska mogle da imaju pozitivnu interakciju i to bi za Rusiju moglo da bude veoma zanimljivo jer, bar prema podacima koje ja imam, Rusija bi već 2050. godine mogla da postane zemlja sa većinski muslimanskim stanovništvom. A to je problem kojem bi trebalo pristupiti sa pozitivne strane, i mislim da bi Turska tu mogla puno da pomogne Rusiji“, kaže na kraju ekskluzivnog intervjua za Sputnjik dr Hubertus Hofman, osnivača onlajn-političkog magazina „Globalo“.
