Prema tom sporazumu, Turskoj je nakon Prvog svetskog rata formirana severna granica i vraćeni su joj delovi Jermenije i Gruzije.
Poslanici Državne dume Valerij Raškin i Sergej Obuhov, obojica iz Komunističke partije Rusije, naveli su da Sporazum treba raskinuti zbog sve agresivnijeg ponašanja turskih vlasti. Ovu inicijativu je podržala i partija „Spravedlivaja Rusija“ koja smatra da taj sporazum nije u skladu sa nacionalnim interesima Rusije.
Prema njihovim rečima, iako raskid Sporazuma možda neće imati pravni osnov, to će biti način da se održi lekcija Turskoj da ništa nije večno, te da trenutna politika Ankare može da se okrene protiv nje same.
Međutim, mnogi analitičari smatraju da raskidanje Sporazuma može dovesti u pitanje međunarodnu bezbednost koju Rusija, kao pravni naslednik SSSR-a, garantuje nakon formiranja posleratnih granica u Evropi, zbog čega je i dobila mesto u Savetu bezbednosti UN.
Politički analitičar sa Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose Ruske akademije nauka Viktor Nadein-Rajevski kaže da se Rusija učešćem u međunarodnim organizacijama obavezala da garantuje te granice u Evropi.
Iz tog razloga, naglašava on, raskid Sporazuma treba detaljno izučiti sa pravne strane, odnosno koliko bi se to odrazilo na očuvanje granica.
„Takođe treba postaviti pitanje da li je neophodno dodavati politički pritisak na celokupnu situaciju u regionu“, dodaje analitičar.