Na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova EU i zemalja–kandidata u Amsterdamu Dačić je upozorio da bi za Srbiju i za čitav region bilo posebno opasno ukoliko bi došlo do lančane reakcije drastičnog smanjenja propusne moći ili zatvaranja granica, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.
Time bi se, kako je upozorio Dačić, zaustavio protok migranata i uzrokovalo njihovo masovnije i duže zadržavanje na teritoriji Srbije, što bi za Srbiju predstavljalo izuzetno opterećenje. Srbija takođe, kako je rekao, nije u mogućnosti da primi nazad migrante koji su prošli preko njene teritorije, a nisu dobili azil u EU, jer za to Srbija nema niti kapaciteta niti sredstava niti je prva zemlja ulaska.
Dačić je podsetio da je Srbija spremna da pruži privremeni smeštaj za nekoliko hiljada migranata i da je sopstvenim sredstvima opremila dodatne smeštajne kapacitete za 3.000 ljudi, te da nastoji da to učini za još 3.000, ukoliko Srbiji bude pružena konkretna finansijska podrška EU.
To je više nego što su ponudile neke zemlje EU, rekao je Dačić i dodao da je Srbija jedina zemlja koja nije članica EU koja je na makedonsko–grčku granicu uputila 20 pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova i izrazila nameru da poveća taj broj.
Osim toga, na donatorskoj konferenciji za Siriju, održanoj u Londonu pre dva dana, Srbija je izdvojila 500.000 evra za pomoć sirijskoj deci putem Unicefa.
„Sve vreme krize bili smo i ostaćemo predvidljiv i kredibilan partner Evropske unije“, istakao je Dačić.
„Međutim, bez obzira na potrebu da budemo solidarni i na sve razumevanje i empatiju koje imamo prema onima koji su se uputili na put nade ka boljem životu, mi ne možemo dozvoliti da se teret prebaci na nas, odnosno da se Srbija pretvori u svojevrsni sabirni centar, parking za migrante“, naglasio je on.
Dačić je naglasio da je za Srbiju kao kandidata za članstvo u EU i veoma opterećenu tranzitnu zemlju na balkanskoj ruti, od ključne važnosti da EU postigne jedinstven stav i usaglasi sveobuhvatno rešenje.
On je ocenio da je najbitnije da se sa implementacijom onoga što se dogovori počne odmah, jer se već na proleće može očekivati još veći priliv migranata, a Srbija je spremna da uzme učešća i prihvati svako održivo rešenje koje bi bilo zajednički dogovoreno i u interesu svih, uključujući i države na Balkanu.
„Iako nismo država–članica EU, spremni smo da učestvujemo čak i u sistemu kvota i da prihvatimo jedan broj migranata, u meri i na način koji bude dogovoren sa EU, pod uslovom da su se opredelili da ostanu trajno u Srbiji“, dodao je on.
Prema njegovim rečima, u 2015. godini Srbija je registrovala, primila i zbrinula oko 600.000 migranata, što je skoro 26 puta više nego u celoj 2014. godini, a njihov broj će u ovoj godini, po svemu sudeći, biti i veći.
„Poređenja radi, ove godine na teritoriju Srbije ušlo je oko 63.000 iregularnih migranata, a od svih tih ljudi, tek njih 600 podnelo je zahtev za azil u Srbiji“, naveo je on.
Dačić smatra i da se u ovom momentu ne može predvideti koliko će taj trend trajati, ali da nije u pitanju trenutna kriza.
On je naglasio značaj uspostavljanja sistema ranog obaveštavanja o svakoj novoj meri koja se sprovodi u zemljama krajnje destinacije, kako bi sve zemlje na ruti bile unapred informisane o promenama režima na granicama i bile u mogućnosti da im se prilagode.
