Bela kuća je u petak pozvala Rusiju na pregovore o daljem smanjenju količine nuklearnog naoružanja. Sporazum o ograničenju strateškog ofanzivnog naoružanja stupio je na snagu 2011. godine.
„Stav ruske strane o perspektivama nastavka pregovora o ovom sporazumu i o smanjenju količine nuklearnog oružja u celini ostaje isti. Došli smo do granice nakon koje rusko-američki pregovori u ovoj oblasti nisu mogući iz nekoliko razloga“, rekao je Rjabkov.
Diplomata je objasnio da je Rusija već smanjila „nivo nuklearnih bojevih glava i njihovih nosača praktično na nivo s kraja pedesetih i početka šezdesetih godina.
„Veoma je važno da ovu okolnost shvate ne samo kolege u Vašingtonu nego i svi oni u međunarodnoj zajednici koji nastavljaju, ignorišući činjenice, da agituju za dalja nuklearna ograničenja“, rekao je Rjabkov.
Diplomata je, takođe, podsetio na činjenicu da Vašington nastavlja da razvija globalni sistem protivraketne odbrane i program „globalnog udara“.
„Druga okolnost koja nam ne dozvoljava da pregovaramo o daljem ograničavanju nuklearnog arsenala povezana je s destabilizacijom do koje Vašington dovodi stvaranjem globalnog sistema PRO, daljom izradom sredstava koja mogu da izvedu napade na koje se ne može odgovoriti bez korišćenja nuklearnih bojevih glava, ali čiji je domet jednak dometu strateških sredstava. Imam u vidu program ’globalnog udara’“, rekao je Rjabkov.
Sistem brzog „globalnog udara“ SAD podrazumeva stvaranje hipersoničnog nosača koji može da izvede visokoprecizni nenuklearni napad s američke teritorije na ciljeve širom planete u roku od jednog sata nakon lansiranja. Ovaj sistem omogućava nenuklearni napad koji razoružava strateške nuklearne snage.
Prema njegovim rečima, poziv Vašingtona nije razuman i zbog toga što SAD istovremeno pokušavaju sankcijama da podriju ruski odbrambeni potencijal.
Predlozi o „razoružavanju“ u uslovima kada aktuelna američka administracija nastoji da podrije odbrambeni i odbrambeno-industrijski potencijal Rusije politikom sankcija lišeni su političke logike i zdravog razuma, smatra Rjabkov.
„Ne može se ozbiljno razmatrati predlog koji znači da treba da ’pucamo na isti gol’, a da pritom učestvujemo u igri bez pravila ili po pravilima koja određuju Amerikanci“, rekao je diplomata.
Sergej Rjabkov je naveo i da je Rusija zabrinuta zbog mogućnosti da se trka u naoružanju prenese u kosmički prostor, zbog čega insistira da se izradi pravno obavezujući dokument u ovoj sferi.
Sporazum o kosmosu iz 1967. godine zabranjuje da se u kosmosu postavlja oružje za masovno uništenje, ali ne sprečava raspoređivanje konvencionalnog naoružanja u Zemljinoj orbiti.
Program „globalnog udara“ na kojem rade SAD podrazumeva nenuklearni napad s kosmičke platforme u orbiti.
„Postoje i ozbiljni problemi u vezi s odsustvom napretka u implementaciji Sporazuma o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba, za šta su odgovorne SAD. Spisak naših briga time se ne završava“, dodao je Rjabkov.
Sjedinjene Američke Države su među osam zemalja koje imaju nuklearno naoružanje ili potencijal za njegovo stvaranje, ali nisu ratifikovale Sporazum o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba iz 1996. godine.
Američka administracija je ovo pitanje podnosila Senatu na razmatranje, ali je to telo glasalo protiv njegovog usvajanja.
Krajem januara ambasador SAD u Moskvi je saopštio da Vašington ipak planira da ratifikuje sporazum.
