„Sa jedne strane, vojnici zaista moraju da nauče kako da prežive na Arktiku u svim mogućim uslovima, bez obzira da li njihova vojna tehnika radi ili je otkazala usled ekstremnih vremenskih uslova. Zato je važno umeti reagovati u nepredviđenim situacijama, odnosno u svim mogućim uslovima, i uz različitu opremu. Važno je i umeti koristiti sva moguća prevozna sredstva koja vam stoje na raspolaganju — i pse i jelene. A takođe bitno je umeti obezbediti, odnosno uloviti sebi hranu — bez obzira da li je to morž, kit ili foka“, objašnjava on.
Jednom rečju, kaže Solonikov, čovek mora da zna kako da preživi u uslovima polarne zime.
„Bez bilo kakve sumnje sve ovo je važno, jer ako vojska ostane u ovim predelima dugo, mora znati kako da preživi u ovim gotovo neverovatnim uslovima, koje običan čovek teško da može i da zamisli“, dodaje on.
Sa druge strane, smatra Solonikov, reč je i o svojevrsnom marketingu, odnosno stvaranju specifičnog imidža Rusije na samom severu.
„Ne samo da Rusija tamo ima svoje oružje i tehniku, već pokazuje i da se može živeti u takvim uslovima. Ovakve vežbe pokazuju da Rusi mogu i umeju koristiti pse ili jelene kao prevozno sredstvo — i to ne lošije od lokalnog stanovništva. Sve to je veliki plus za sliku koju Rusija gradi o sebi“, smatra on.
Solonikov smatra da se vodi tihi rat za Arktik.
„Naravno, nema direktnog sukoba, ali se vodi borba ’na mišiće‘. Pitanje je ko će i u kom vidu ojačati svoje pozicije u ovim polarnim predelima. Mora se znati da ima mnogo zainteresovanih: to su i SAD i Kanada i Švedska i Danska. Nijedna od navedenih država ne želi da odstupi od svojih interesa i dominacije u arktičkom regionu. A ovde ne mislim samo na ekonomsku dominaciju, već najpre na vojnu. Zato Rusija ne sme da posustaje u odnosu na druge države koje su već prisutne na Arktiku. Osim toga, s obzirom da je naša teritorija tamo i najveća, onda bi verovatno i naše prisustvo trebalo da bude maksimalno“, zaključio je on.
