„Veoma često se događa da se napori svetske zajednice prilikom zaštite ljudskih prava u pojedinim zemljama tumače kao mešanje u unutrašnja politička pitanja i time narušava član 2.7 Povelje UN. Međutim, nikada se nije podrazumevalo ni da suverenitet služi kao barijera iza kojeg vlasti određene zemlje imaju pravo da se loše odnose prema svojim građanima“, rekao je on.
„Kršenje ljudskih prava je osnovni razlog zbog kojeg ljudi napuštaju svoju zemlju i upravo to dovodi do nestabilnosti. Takvi potezi utiču na pad autoriteta vlasti u očima naroda i time se gubi nacionalni suverenitet“, istakao je Ban.
Prema njegovim rečima, same države su dužne da snose najveću odgovornost za zaštitu naroda od genocida i drugih situacija kada je reč o kršenju ljudskih prava.
„Pojedine zemlje su se pobunile protiv takvog principa i vide to kao dozvolu za vojnu intervenciju“, dodao je on.
Ocenivši suverenitet kao kamen-temeljac za mir, Ban Ki Mun je naglasio da vojna intervencija mora da se uzima u obzir isključivo kao krajnja mera, a u većini slučajeva neophodna je pre svega preuranjena intervencija koja će pomoći određenim zemljama da osiguraju mogućnost suprotstavljanja predznacima nasilja.
