Komentarišući izjavu bivšeg šefa „Fridom hausa“ Dejvida Kramera, koji smatra da bi Zapad mogao da izgubi medijski rat sa Rusijom, zbog čega bi trebalo ugasiti RT i Sputnjik, Šargunov kaže da „nije reč o porazu ili pobedi, nego o tome da bi trebalo obezbediti široj javnosti pristup različitim načinima prikazivanja svetskih događaja, različitim stavovima i pogledima“.
„Ukoliko neko traži da se iz ponude izbaci ono što se ne podudara sa mejnstrimom zapadnih medija, onda je to diktat famoznog Velikog brata, koji pokušava da nas posmatra. Možemo da kritikujemo ruske medije poput RT ili Sputnjika zbog određenih stvari, ali bitno je da oni profesionalno obavljaju posao. Ključno je to što oni svojom interpretacijom događaja menjaju već postojeći informacioni kontekst. Smatram da bi protivnici demokratije i slobode govora vrlo rado ugasili ruske medije kako bi javnost imala pristup samo jednostranim informacijama o Krimu, Donbasu, situaciji na Bliskom istoku. Pobeda u medijskom ratu znači da građani imaju mogućnost da biraju izvor informacija“, rekao je Šargunov.
„Ponekad naslovnica ’Njujork tajmsa‘ liči upravo na tekst iz sovjetske ’Pravde‘. Klišei, procenjivanje ruskih aktivnosti isključivo po unapred utvrđenim kriterijumima, odsustvo odmerenih stavova — sve to je karakteristično za zapadnu — nažalost primoran sam da iskoristim ovakav izraz — ’propagandu‘, koja prikazuje pojednostavljenu sliku spoljnopolitičkih dešavanja. Taj strah prema ruskim medijima je na neki način povezan sa činjenicom da Zapad ne želi da uzima u obzir interese Rusije i da prihvati vrednosti multipolarnog sveta. A za jednopolarni svet potrebni su jednopolarni mediji“, ocenio je Šargunov.
On smatra da se svest zapadnog medijskog konzumenta postepeno menja.
„Gledao sam nemački film ’Ukrajinska agonija‘ o događajima na Majdanu. Film je preveden na engleski, i stekao je veliku popularnost među Amerikancima. Pogledajte koliko ima na Jutjubu interesantnih i oštrih komentara tim povodom. I francuski film ’Maske revolucije‘ izazvao je oštru reakciju zvaničnog Kijeva. Evroparlamentarci redovno dolaze na Krim, u Donbas, zastupaju politiku ukidanja antiruskih sankcija. Svi oni se u stvari zalažu za demokratiju i za to da Rusi ne budu tretirani kao građani drugog ili trećeg reda. Uveren sam da se za to zalaže i većina stanovnika Zapada. Druga je stvar što situacija umnogome zavisi, ne od ruskih medija, nego od same Rusije. Jačanje Rusije će doprineti što bržem probijanju ove medijske blokade. Nemoguće je izolovati toliko veliku zemlju kao što je Rusija, nema na svetu toliko trake za izolaciju“, zaključio je Šargunov.