Ministar poljoprivrede Turske Faruk Čelik tvrdi da u bi slučaju zabrane uvoza ruske pšenice, šteta za rusku ekonomiju mogla da bude više od milijardu dolara, piše list „Hurijet“.
„Od 1. januara, izvoz voća i povrća u Rusiju je obustavljen. Rusija od nas kupuje povrće i voće u vrednosti od 750 miliona. S druge strane, samo pšenica koju kupujemo od Rusije košta 1,1 milijardu dolara. Ako obustavimo njen uvoz iz Rusije, nanećemo joj mnogo veću štetu. Međutim, mi to ne radimo, strpljivi smo“, rekao je on.
Čelik je dodao da pogoršanje u bilateralnom odnosima ne treba da plaćaju farmeri.
Odnosi Rusije i Turske su u krizi nakon što je turski lovac F-16 oborio ruski avion Su-24 na teritoriji Sirije. Prilikom obaranja aviona jedan ruski pilot je ubijen, dok je prilikom spasilačke operacije poginuo i jedan ruski vojnik.
Neposredno posle toga, ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je dekret kojim su uvedene ekonomske sankcije Turskoj, koje se, između ostalog, odnose na zabranu uvoza prehrambenih proizvoda.
Turska zamajava javnost
Ekonomista Viktor Jefimov kaže da je obrazloženje da Turska ne obustavlja uvoz pšenice iz Rusije zbog njenog „strpljenja“ zapravo čisto zamajavanje javnosti. Rusija i Turska su imale veoma izbalansirane ekonomske odnose i njihovo pogoršavanje nanosi štetu kako Rusiji tako i Turskoj.
„Međutim, eventualna zabrana uvoza pšenice bi, pre svega, naškodila Turskoj. Rusija je treći izvoznik žitarica na svetu, a 50 odsto ruskog izvoza je namenjeno Turskoj i Egiptu. Trebalo bi reći da je ova pšenica veoma dobrog kvaliteta, i zbog toga Ankara neće lako naći alternativu, barem ne po ovoj ceni. U tom smislu bi Turska sama sekla granu na kojoj sedi. Rusija je bila najbolji partner za Tursku po svim pokazateljima — recimo, isporučivali smo pšenicu, a zauzvrat smo dobijali voće i povrće koje košta milijarde dolara. Milioni Rusa su se odmarali u Turskoj i zahvaljujući tome ova zemlja je gradila dodatnu turističku infrastrukturu. Sada su hoteli na turskoj obali prazni“, kaže Jefimov.
Turski biznismeni sada prodaju 1.300 hotela, pre svega u Antaliji, koja je uvek bila omiljeno odmaralište za ruske turiste. Lokalni mediji procenjuju da se radi o „jednoj od najvećih kriza u istoriji turističke industrije“.
Profesor moskovske Visoke škole ekonomije Igor Kovaljov u izjavi za Sputnjik kaže da je Turska bila veoma privlačna za turiste iz Rusije i zemalja-članica Zajednice nezavisnih država.
„Mnogi ugostiteljski objekti su se u Turskoj gradili na kredit, tako da trenutno vlasnici ovih objekata duguju bankama velike sume novca, i to je veliki problem za bankarski sektor, da ne govorim o preduzetnicima. Naravno da na broj gostiju iz ZND utiče i ekonomska kriza. Dalji razvoj događaja zavisi od ekonomske situacije u svetu, kao i od spremnosti Rusije da izađe u susret Turskoj i da obnovi odnose sa njom“, kaže Kovaljov.
