Koliko je takozvana država Kosovo koja je, kako je to rekao predsednik Srbije Tomislav Nikolić, stvorena terorizmom, bila uzor za stvaranje DAEŠ-a, takozvane Islamske države?
Preti li Srbima na Kosovu danas veći teror od Islamske države nego od albanskog ekstremizma, ili se između ova dva može staviti znak jednakosti? Da li se iza pokušaja napada na manastir Visoki Dečani na Kosovu i Metohiji zaista krije rukopis ideologije ID i da li je on začet stvaranjem nezavisnog Kosova, kako tvrde srpski zvaničnici?
Živojin Rakočević, publicista sa Kosova, za Sputnjik kaže da su islamisti vrlo moćna grupacija na Kosovu koju, kako navodi, u neku ruku kontrolišu i sadašnje kosovske vlasti.
„Ali oni se otimaju kontroli, i to smo videli u Dečanima. Ovaj incident pokazuje svu ozbiljnost položaja SPC i naših svetinja na Kosovu. Kfor bi trebalo da pod hitno reaguje i da svoje vojnike vrati na prilaze ostalih srpskih manastira. Funkcija Kfora nije, nažalost, do kraja sprovedena na Kosovu“, objašnjava on.
Aleksandar Đikić, predsednik Srpskog nacionalnog foruma sa Kosova i Metohije, podseća du su poslednji napadi na Srbe i srpske manastire nešto sa čim Srbi na Kosovu žive, i što se ponavlja već 17 godina.
„To sada samo dobija definiciju — napadi Islamske države. Što se Srba tiče, ti napadi su i etnički i verski motivisani sve vreme. Dakle, i devedesetih, a naročiti posle devedesetih, od dolaska međunarodnih snaga. Tako da što se tiče bezbednosti Srba, svejedno je da li se oni koji ih napadaju zovu u nekom trenutku OVK ili Islamska država, Srbi su u oba slučaja na udaru“, navodi on.
Politički analitičar Dušan Janjić, na pitanje da li Kosovo može da postane sedište verskog ekstremizma na zapadnom Balkanu, kaže da poslednji događaji govore da je to moguće. Po njegovim rečima, sama kosovska policija potvrđivala je više puta da na Kosovu ima mnogo oružja van kontrole, kao i da je zastupljena trgovina tim oružjem sa pripadnicima Islamske države, ali i i regrutovanje boraca.
„Na Kosovu je prošle godine bilo uhapšeno više od sto ljudi sa područja Kosova zbog povezanosti sa Islamskom državom. Sve u svemu, postoji potencijal i on je oslonjen na jedan žestok etnonacionalizam, koji postoji kao sećanje na ratove i sukobe, ali i podele u albanskom društvu“, objašnjava Janjić.
On podseća da je politička situacija na Kosovu već nekoliko godina vrlo nestabilna, kao i da je međunarodno prisustvo sve slabije.
„Institucije su slabe, a Srbi su nedovoljno integrisani i nezaštićeni… Sve to rađa osnove za nesigurnost. Ako tome dodamo nedostatak posla, odsustvo prava… Dakle, pravi raj za sve vrste ekstremizma, pa ako hoćete, i terorizma“, objašnjava Janjić.
Teško je, kaže Janjić, reći da li napadi na Srbe i srpske manastire imaju versku ili političku pozadinu. On kaže da se koriste razne klasifikacije — verske, policijske, naučne, ali da je suština da se izlazi iz okvira vere, jer se ona zloupotrebljava za političke i druge ciljeve. On smatra da se radi pre svega o terorizmu, koji može da ima i političku, ali i kriminalnu pozadinu. Versko je, po njegovim rečima, samo oznaka, u ovom slučaju za ljude koji su islamske vere i koji su u ime određenih učenja o islamu spremni da ubiju sebe i druge. Dakle, ovde se radi o korišćenju vere, u ovom slučaju islama, za ostvarivanje političkog cilja, kaže on.
Ima li razlike između ove vrste terorizma i albanskog nacionalizma? Janjić kaže da je matrica ista.
„Na Kosovu dominiraju etnička mržnja i nacionalizam, a na to se nadoveže kriminal i, naravno, nađu se, ako je potreba, ljudi za islamski terorizam. Na zapadnom Balkanu ima ljudi koji se profesionalno priključuju teroristima i ja uopšte ne sumnjam da ih ima i na drugim kriznim područjima“, ističe on.
Posledice devedesetih, zaključuje on, još nisu sanirane, jer tada su stigli prvi mudžahedini i vehabije, koji su raširili ideju islamskog fanatizma na šta se, prirodno, naslanja — terorizam.
Podsećanja radi, kosovska policija uhapsila je u subotu uveče četvoricu naoružanih lica ispred glavne kapije manastira Visoki Dečani.
Iguman Visokih Dečana arhimandrit Sava Janjić naveo je ranije u saopštenju da su uhapšeni došli pred ulaz u manastir u belom „golfu“ uroševačke registracije, te da je u zajedničkoj akciji kosovske policije i Kfora nakon legitimisanja i pretresa vozila pronađeno da su uhapšeni (četvorica kosovskih Albanaca iz četiri različita dela Kosova: Gnjilana, Uroševca, Prizrena i Đakovice) posedovali naoružanje („kalašnjikov“ sa tri okvira municije i pištolj). U vozilu je takođe nađena i literatura islamističke sadržine.
U međuvremenu, zamenik kosovskog ministra unutrašnjih poslova Milan Radojević je rekao da će istraga protiv četvorice uhapšenih u ovoj akciji biti proširena, kako bi se utvrdilo da li postoje elementi terorizma ili verskog ekstremizma. On je potvrdio da je kod njih pronađeno oružje i verski materijal, kao i da će im biti određen pritvor. Protiv ovih lica trenutno je podignuta optužnica za ilegalno posedovanje oružja, za koju je kazna do šest meseci zatvora.
