Za njega kažu da je čovek koji je „srušio komunizam i sovjetsku imperiju“. Nazivaju ga „ocem ruske demokratije“ i čovekom koji je ruskom čoveku vratio slobodu.
Kritičari ga optužuju za rat u Čečeniji, šurovanje sa Zapadom, procvat oligarhije, korupciju, ekonomski krah države i ogromne političke i socijalne probleme u zemlji. Kao jedinu pravu odluku Borisa Jeljcina oni smatraju to što je odredio Vladimira Putina za svog naslednika.
Vreme je najbolji sudija, pa će se tek ispravno proceniti da li je Jeljcin zaslužio mesto među ruskim velikanima, ili će biti zapamćen kao negativna ličnost.
„Da, grešaka je bilo, i to ne malo. Ali bih ja, ipak, branio Jeljcina“, izjavio je svojevremeno Putin.
Prema rečima aktuelnog ruskog lidera, predsednički posao je sudbina, a ne posao — to su besane noći, problemi koji se moraju rešavati.
„Hoću da kažem da Boris Jeljcin nije imao laku sudbinu. Nije napravio malo grešaka, ali je napravio i vrlo važnu stvar, dao je zemlji slobodu“, dodao je Putin.
Danas, međutim, polovina Rusa negativno ocenjuje ulogu bivšeg predsednika. Prema anketi centra VCIOM, 2007. godine 36 odsto Rusa je smatralo Jeljcina odgovornim za duboku krizu u kojoj se Rusija našla ’90-ih godina, dok je sada taj procenat 50 odsto.
Oko trećina građana Rusije smatra da je Jeljcin pokušavao da izvede zemlju iz krize, ali da je napravio mnogo grešaka. Kao glavne negativne posledice Jeljcinove vladavine Rusi smatraju čečenski rat, finansijsku krizu 1998. godine, masovnu nezaposlenost i pad proizvodnje.
U Jeljcinove zasluge Rusi ubrajaju ukidanje racionalizacija i dugih redova, povratak privatnog vlasništva i demokratskih prava i slobode.
Kako god bilo, godišnjica rođenja prvog ruskog predsednika obeležena je danas u Moskvi, ali i drugim ruskim gradovima Rusije.
Jutros su njegov grob na Novodevičjem groblju u Moskvi posetili članovi porodice, uključujući i njegovu udovicu Nainu Josifovnu, a takođe i prijatelji i saradnici. Govoreći o tome kakvu je ulogu igrao u istoriji zemlje, oni su istakli da je Jeljcin „u velikoj meri postavio temelje nove Rusije“.
U znak sećanja na prvog predsednika u ruskoj Sverdlovskoj oblasti, gde je Jeljcin rođen, otvorena je izložba njegovog ličnog fotografa, a jubilej je prvi put obeležen i u „Jeljcinovom predsedničkom centru“ u Jekaterinburgu.
Na ceremoniji otvaranja novog „Jeljcinovog centra“, u novembru prošle godine, Putin je rekao da se seća Jeljcinovih reči koje cela Rusija zna — „Brinite o Rusiji“.
„Boris Jeljcin je želeo da Rusija postane moćna, prosperitetna i srećna zemlja“, naveo je Putin i dodao da je bilo potrebno da se prevaziđe mnogo problema da bi se taj cilj ostvario.
Jeljcin će ostati upamćen kao čovek koji je smenio komuniste s vlasti 1991. godine i postavio Rusiju na put reformi. S druge strane, ostaće upamćen i kao državnik koji je pokrenuo rat u Čečeniji i slao tenkove na svoje političke neistomišljenike.
Jeljcin je ušao u politiku početkom osamdesetih godina.
Za predsednika Rusije izabran je 1993. godine, nakon raspada Sovjetskog Saveza. Tu dužnost je obavljao do 31. decembra 1999. godine, kada je podneo ostavku, a na mesto vršioca predsednika imenovao Vladimira Putina. Tokom dva mandata, pokušavajući da stvori slobodnu tržišnu ekonomiju, sproveo je ekonomske reforme koje su stvorile ogromne klasne razlike, koje su milione Rusa učinile siromašnim.
Umro je 23. aprila 2007. godine od, kako su lekari naveli, „progresivne srčane insuficijencije“.
