Istraživanje je pokazalo i da 15 odsto građana ne bi glasalo uopšte, dok 9 odsto ne zna šta bi odgovorilo na to pitanje.
Anketa u kojoj je učestvovalo 1.027 ispitanika starijih od 18 godina rađena je prema standardu „Evrobarometra“, navodi se u saopštenju Kancelarije.
Takođe, istraživanje pokazuje da je podrška građana reformama, kao i prethodnih godina, veoma visoka.
Od ukupnog broja ispitanika, njih 73 odsto smatra da bi reforme neophodne za ulazak naše zemlje u EU trebalo sprovoditi i mimo toga, zbog dobrobiti građana i stvaranja bolje uređene Srbije.
Borbu protiv korupcije (20 odsto), reformu pravosuđa (16 odsto), reformu obrazovnog sistema (15 odsto) i reformu zdravstvenog sistema (13 odsto) građani prepoznaju kao najznačajnije reforme koje najviše utiču na njihov svakodnevni život, navodi se u saopštenju.
Sledeća po važnosti je bolja zaštita ljudskih prava, kao i reforma poljoprivrede (7 odsto) i zaštita potrošača (5 odsto).
Najveći procenat građana, njih 65 odsto, smatra da bi probleme Beograda i Prištine trebalo rešavati nezavisno od toga da li to traži EU, odnosno dve trećine ispitanika podržava opredeljenost Vlade Srbije za nastavak dijaloga između Beograda i Prištine i spremnost da se dijalogom dođe do održivih rešenja.
Ispitanici kažu da bi članstvo u EU za 30 odsto njih bila dobra stvar, 29 odsto građana smatra da je to loše, a 41 odsto misli da to nije ni dobra ni loša stvar.
Za najveći broj građana — njih 18 odsto, članstvo u EU predstavlja mogućnost da se uredi stanje u našoj državi, više mogućnosti za zapošljavanje (16 odsto), put ka boljoj budućnosti mladih ljudi (15 odsto), kao i mogućnost za slobodnije kretanje unutar granica EU (12 odsto).
Kad se radi o bespovratnoj razvojnoj pomoći Srbiji od 2000. do danas, 27 odsto ispitanika je prepoznalo da je EU najveći donator našoj zemlji u poslednjih 15 godina, 20 procenata misli da je reč o Rusiji, za Japan se izjasnilo 15 odsto građana, dok je na četvrtom mestu Kina sa 14 procenata.
Kancelarija za evropske integracije od 2002. godine redovno sprovodi istraživanje javnog mnjenja kako bi se sagledala procena građana koji su njihovi interesi u procesu pristupanja Evropskoj uniji i kako vide budućnost koju očekuju za sebe i svoju porodicu.
