Aleksandar Kuliš, šef Ujedinjene korporacije za proizvodnju instrumenata, koja radi pri Rostehu, izjavio je da je osnovni problem sa kojim se suočavaju u izradi ovog egzoskeleta pronalazak odgovarajućeg napajanja.
„Radimo na tome… U ovom trenutku se naš egzoskelet sastoji od brojnih mehanizama za upravljanje, ali mu je neophodan izvor energije, što znači da nam je potrebna baterija koja bi bila dovoljno jaka da snabdeva energijom robotsko odelo satima“, rekao je Kuliš.
Postojeći prototipovi se uglavnom koriste za prenošenje robe. Previše su glomazni i spori da bi se našli u borbi, dodao je on.
„Verujemo da je neuro-interfejs koji spaja ljudski mozak sa robotskim odelom najefikasniji način za njegovu kontrolu. Problem je u tome što moramo da naučimo kompjuter da razume komande koje šalje mozak, i upravo na tome radimo“, zaključio je šef Ujedinjene korporacije za proizvodnju instrumenata.
Osnovna funkcija egzoskeletona je da onome ko ga nosi pomogne pojačavanjem njegove snage i izdržljivosti. Uglavnom su dizajnirani za potrebe vojske, kako bi vojnici mogli da ponesu veliki teret, kako u borbi tako i van nje.
U civilnim oblastima, slični egzoskeleti bi mogli da se koriste za pomoć vatrogascima i drugim spasiocima da prežive u opasnim uslovima.
Medicina je još jedno polje na kom bi mogla da se koristi tehnologija egzoskeleta — za veću preciznost tokom izvođenja operacija, ili za pomoć medicinskim sestrama da pomeraju pacijente.
