Prema njegovom mišljenju, inostrani političari su sami izazvali ekonomsku, migracionu i finansijsku krizu.
„Smatram da nekontrolisano širenje ideja neoliberalizma u kapitalističkom svetu, koji je doveo do krajnosti slepu veru u tržište, u konkurenciju i u apsolutnu slobodu za određene ekonomske igrače, koji je doprineo visokoj koncentraciji finansija i pretvaranju finansijskog sektora u virtuelnu realnost koja je obuhvatila ceo svet – sve je to na kraju dovelo do pojave globalnih afera, čije su posledice, da budem iskren, nepopravljive“, rekao je Muhika u ekskluzivnom intervjuu za televizijski kanal RT.
Prema njegovim rečima, rezultat ovakvih manipulacija je „potpuno bestidno pljačkanje srednje klase ogromnih razmera koje se dešava posredstvom finansijskih mehanizama, te apstraktne vlasti“.
Bivši urugvajski predsednik je naglasio da najviše stradaju niži slojevi srednje klase. „To su oni koji su ostali bez stanova ili oni koji su prinuđeni da uzimaju dugoročne kredite na mnogo godina unapred kako bi živeli u sopstvenom stanu. To je zapravo proces eksproprijacije. Države za svoj račun pomažu propalim bankama i, primetite to, ne propadaju bankari nego banke“, objasnio je Muhika.
Na taj način, prema mišljenju političara, vlast inostranih zemalja nerazumno raspodeljuje resurse nakupljene pre krize, „prebacujući čitav teret posledica na društvo“.
Muhika je podsetio da je u periodima kada je ekonomija pokazivala rast, rasla i društvena nejednakost.
Polovina svetskog bogatstva „nalazi se u rukama šezdeset i kusur ljudi“, ali ljude su „ubedili u novu religiju prema kojoj je opterećivanje veoma bogatih ljudi porezima gotovo greh“, zbog čega nema preraspodele sredstava.
U društvu se propagira nova teorija o potražnji koja ljudima oduzima slobodu i čini ih nesrećnim, smatra Muhika.
Prema mišljenju bivšeg urugvajskog predsednika, ljudi treba budu umereni, da se prema svemu pažljivo odnose i da uživaju u životu. „Ne pozivam sve da žive u pećinama, ali ljudi treba manje da rade. Treba da rade svi, ali ne mnogo, ne treba da žure, da kupuju i bacaju toliko stvari“, rekao je Muhika.
Hose Pepe Muhika otišao je u penziju u martu 2015. godine, posle pet godina obavljanja dužnosti predsednika države. Tokom mandata je uspeo da poljoprivrednu zemlju pretvori u državu koja izvozi energiju, da razvije ekonomiju, smanji državni dug i da smanji nivo siromaštva.
Neki Muhiku zovu „najsiromašnijim predsednikom na svetu“, a drugi „predsednikom kakvog bi poželela svaka zemlja“. Ipak, bivši urugvajski lider skromno kaže da u njegovoj zemlji „ima još mnogo toga da se učini“.
Kada je Muhika stupio na dužnost predsednika 2010. godine, odbio je da se preseli u raskošnu predsedničku rezidenciju i nastavio da živi na farmi u okolini Montevidea sa ženom i tronogim psom. Devedeset procenata svoje predsedničke zarade trošio je u dobrotvorne svrhe, jer mu, kako je rekao, nije potreban sav taj novac.
