„Nivo uzbune izuzetno je visok“, rekla je Margaret Čen, generalna direktorka SZO. Od prošlog proleća slučajevi zika virusa zabeleženi su u 20 zemalja.
Uzrok za zabrinutost je širenje mikrocefalije, retkog stanja u kome se bebe rađaju sa nenormalno malim glavama i sa oštećenjima mozga. Izveštaji o bebama rođenim sa ovim sindromom poput munje su se proširili Brazilom, a brazilska predsednica Dilma Rusef rekla je da ta zemlja gubi bitku sa zika virusom. Zato će se zvaničnici SZO sastati u ponedeljak u Ženevi kako bi odlučili hoće li proglasiti stanje opšte opasnosti za javno zdravlje.
Stručnjaci govore da je još rano tvrditi da je zika povezan sa mikrocefalijom, ali dva slučaja idu tome u korist. Ipak, vlada Salvadora savetovala je žene da se uzdrže od trudnoće do 2018. godine.
Iako međunarodna zdravstvena organizacija upućuje poziv na uzbunu, američki zdravstveni zvaničnici čine sve da uvere američke državljane da je rizik da se virus zapati u SAD veoma mali, pre svega zbog efikasne kontrole razmnožavanja komaraca. Kod većine ljudi koji su bili izloženi virusu nisu primećeni simptomi, a za većinu Amerikanaca koji ne putuju u krajeve gde se virus može naći, ne postoji opasnost da budu zaraženi, saopštili su iz američkog Centra za kontrolu i prevenciju epidemija.
Ipak, Centar je uputio savet trudnicama u Americi da ne putuju u oblasti po kojima se virus proširio, a regionalni i međunarodni zdravstveni zvaničnici žele da zaustave širenje virusa što pre, pogotovo jer se širi po zemljama sa ekonomijama u usponu i turističkim destinacijama. Brazil je domaćin Letnjih olimpijskih igara ove godine i njegovi zvaničnici ne žele da zika baci senku na ovaj sportski spektakl.
Analitičar Saveta za spoljne poslove Lori Geret kaže da je mali rizik da zika šire zahvati SAD zbog toga što je ova zima bila izuzetno oštra, čak i na jugu SAD. Međutim, kako temperatura bude rasla i prolećne kiše budu stvarale pogodno okruženje za razmnožavanje komaraca, tako će i rizik od širenja virusa rasti, zaključuje Geret.
Rapidno širenje zike na širokom geografskom prostoru i mogućnost da izaziva mikrocefaliju upućuje na zaključak da je virus, po svemu sudeći, mutirao, kaže analitičarka Fajnenšel tajmsa Andžana Ahudža, što mu daje veće šanse za širenje.
SZO se nalazi u delikatnoj situaciji: na sastanku 1. februara trebalo bi usvojiti smernice za borbu protiv zike, bez izazivanja panike i organizovati snažan odgovor na izazov uz izbegavanje neuspeha za koji su optuženi u borbi protiv virusa ebole u zapadnoj Africi.
Međutim, bolesti su veoma različite. Ebola je izuzetno smrtonosna i prenosi se sa čoveka na čoveka preko fluida, zika je do sad bila poznata kao virus sa blagim posledicama, dok mikrocefalija i oblik privremene paralize još nisu sa sigurnošću dovedeni u vezu sa njim.
Analitičarka britanskog Gardijana Kler Venam kaže da zika ne predstavlja istu opasnost po globalnu populaciju kao ebola i ne treba je smatrati pretnjom na isti način.
„Zika se širi ujedom komaraca u pogođenim područjima i proizvodi blage simptome slične gripu, koji retko zahtevaju hospitalizaciju, a stopa smrtnosti je zanemarljiva. Zika može lako da se kontroliše efikasnim procedurama kontrole komaraca, kao što su uništavanje zaraženih insekata i larvi ili upotreba insekticida“, zaključuje ona.
Zika virus prvi put je otkriven 1947. u Ugandi, ali je decenijama beleženo samo oboljevanje majmuna. Tek je 2007. otkriven na Mikroneziji, u Pacifiku, a prvi slučaj u Brazilu zabeležen je maja 2015. Od tada se proširio u oko 20 država zapadne hemisfere.
