„Teška vremena teraju nas da donosimo teške odluke. Veoma je važno da svi veliki proizvođači sednu i pronađu rešenje“, smatra generalni sekretar OPEK-a Abdulah Salem el Badri.
U poslednje dve godine cena nafte je pala za 72 odsto, a od početka godine varira oko 30 dolara za barel. Zemlje čiji budžeti zavise od proizvodnje nafte zbog toga trpe velike gubitke, a to predstavlja pretnju za celokupnu svetsku ekonomiju.
Nafta može da poskupi ukoliko najveći proizvođači nafte smanje proizvodnju. Članice OPEK-a sada čekaju da prvi korak napravi Moskva.
Analitičari ocenjuju da bi cene mogle ponovo da „skoče“ ukoliko Rusija smanji proizvodnju nafte i na taj način proizvede lančanu reakciju i druge zemlje potom počnu da slede njen primer.
„Rusija bi signalizirala Saudijcima — ljudi, moramo još jednom da razmislimo o cenama nafte, jer su one od decembra pale još za trećinu, a to dovodi do velikih gubitaka“, izjavio je analitičar Ole Hansen iz „Sakso banke“, podsećajući da Saudijska Arabija u poslednjih nekoliko meseci uporno odbija da smanji proizvodnju „crnog zlata“, čak i u uslovima u kojima je cena pala ispod 30 dolara za barel.
Takva odluka umnogome je uslovljena količinom nafte iz škriljaca, koja se dobija u SAD i zabrinutošću zbog moguće smanjene potražnje goriva, izazvane problemima u svetskoj ekonomiji.
„Ukoliko bi Rusija i druge članice OPEK-a bile spremne da smanje proizvodnju, to bi definitivno bio prvi korak ka stabilizaciji tržišta“, smatra Hansen.
Međutim, neki američki analitičari upozoravaju Rusiju da bi trebalo dobro da razmisli pre nego što sedne za pregovarački sto sa zemljama OPEK-a i počne da razgovora o smanjenju proizvodnje.
Ukoliko Rusija prihvati ponudu OPEK-a i smanji proizvodnju nafte, u tom slučaju bi upražnjeno mesto odmah mogli da zazumu Irak, Saudijska Arabija i Iran.
„Veoma je taktično bilo predložiti Rusiji, kao krupnom proizvođaču, da smanji proizvodnju. Ali, čim ona to učini, njeno mesto će odmah zauzeti Irak, Saudijska Arabija i Iran“, smatra izvršni direktor Udruženja trejdera NACCSA Majkl Mur.
Ovaj američki stručnjak savetuje Rusiji da ne žuri sa donošenjem odluke, tim pre što se, prema njegovom mišljenju, očekuje uspostavljanje balansa ponude i tražnje.
Ministar za ekonomski razvoj Ruske Federacije Aleksej Uljukajev ranije je izjavio da postoji velika verovatnoća da se svetske cene nafte uskoro stabilizuju, a da će nakon prvog tromesečja 2016. godine cena goriva početi da rastu, što će doprineti jačanju rublje.
„Analitičari, a ja delim njihov stav, veruju da bi do kraja prvog tromesečja moglo doći do stabilizacije na naftnom tržištu i rasta cena“, istakao je Uljukajev, naglašavajući da će dinamika oporavka cena nafte i naftnih produkata, prema prognozama, potrajati sve do kraja ove godine.
Stav Kremlja
Rusija već razgovara sa partnerima, uključujući i Saudijsku Arabiju, o zajedničkim akcijama na tržištu nafte, ali konkretnih dogovora još nema.
Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov odbio je da odgovori na pitanje da li će Rusija koordinirati količinu proizvodnje nafte sa drugim članicama naftnog kartela, kako bi na taj način uticala na stabilizaciju njene vrednosti.
Peskov je rekao da Rusija nastavlja da razmenjuje mišljenje sa vodećim proizvođačima nafte, ali da je još uvek rano govoriti o konkretnim planovima.
„Razmena mišljenja između svih članica OPEK-a se vodi konstantno, ali je još uvek rano govoriti o konkretnim koracima“, rekao je Peskov.
On je to izjavio komentarišući izjavu šefa OPEKA-a Abdulaha el Badrija da ta organizacija insistira da sklopi savez sa Rusijom i drugim zemljama koje proizvode naftu, kako bi smanjila proizvodnju tog energenta da bi se prekinuo pad njene vrednosti.
Međutim, ruski vicepremijer Arkadij Dvorkovič smatra da Rusija u ovom trenutku može da zadrži sadašnji nivo proizvodnje nafte, ali da je u slučaju dugoročnog trenda niskih cena moguće njeno sniženje.
Vanredni sastanak OPEK-a
Na vanrednom ministarskom skupu OPEK-a, planiranom za februar ili početak marta, očekuje se usvajanje odluke o smanjenju sadašnje proizvodne kvote.
Povratak iranske nafte dodatno pogoršava problem prekomerne ponude na svetskom tržištu na kom ponuda trenutno premašuje potražnju za neka dva miliona barela dnevno.
Cena „crnog zlata“ naglo je pala upravo posle ukidanja ekonomskih sankcija Iranu ovog meseca. Vlasti ove zemlje su u više navrata izjavljivale da su spremne da povećaju proizvodnju i izvoz sirovina na 500 hiljada barela dnevno odmah nakon ukidanja sankcija.
Nacrt budžeta zemlje za sledeću godinu, koji po iranskom kalendaru počinje 21. marta, predviđa dnevni obim izvoza u iznosu od 2,25 miliona barela. Trenutno, ova cifra varira oko milion barela dnevno.
Poslednji susret članica OPEK-a održan je 4. decembra 2015. godine. Na sastanku članice nisu uspele da usvoje kvotu na proizvodnju nafte u iznosu od 30 miliona barela dnevno, uprkos rekordno niskim cenama.