Vučić je označio otvaranje Prokopa tako što je u stanicu došao sa saradnicima novim „štadlerovim“ vozom, koji će od danas saobraćati na liniji Beograd–Novi Sad.
Očekuje se da će za potpuno izmeštanje železničke stanice iz centra grada u stanicu „Prokop“ biti potrebno godinu dana.
U funkciji je osam koloseka koji su izgrađeni po evropskim standardima, kao i pet perona, pa je „Prokop“, koji je do sada korišćen za vozove gradske železnice, odnosno BG voz, otvoren i za prijem i prevoz putnika vozova na relaciji Beograd–Novi Sad–Beograd.
Na toj liniji će saobraćati novi „štadlerovi“ elektromotorni vozovi, a kroz „Prokop“ će nastaviti svakodnevno da saobraća 105 BG vozova.
Završetkom te faze omogućeno je odvijanje železničkog saobraćaja u stanici na osam od ukupno deset projektovanih koloseka, kao i prijem i prevoz putnika na pet od ukupno šest perona, sa svim potrebnim pratećim radovima za organizaciju i kontrolu saobraćaja vozova i putnika.
Ispunjen je predviđeni rok za završetak radova koji je bio 420 dana, a vrednost ugovora od 25,8 miliona evra obezbeđeno je iz kredita Kuvajtskog fonda za arapski ekonomski razvoj. Projekat je uradio Saobraćajni institut CIP.
Radovi na rekonstrukciji železničke stanice „Beograd centar“ u Prokopu počeli su 3. decembra 2014. godine.
Urađeno je šest staničnih koloseka — 3, 4, 7, 8, 9 i 10, uključujući i 4 takozvana „izvlačnjaka“, a koloseci 5 i 6 u zoni perona izgrađeni su i pušteni u saobraćaj 2010. godine, kao i 1 i 2 kolosek za koje je završen donji stroj, izvršena nabavka materijala i opreme za kasniju ugradnju koloseka.
Na pet od ukupno šest perona obavljeni su građevinsko zanatski i instalaterski radovi, kao i dva putničko–prtljažna pothodnika — dedinjska i senjačka strana.
Uveden je informativni sistem za obaveštavanje putnika, a završeni su i saniranje hidroizolacije na ploči kote 105, kontaktna mreža i gradnja 4 trafo–stanice, dispečerski uređaji i lokalna kablovska mreža, osiguranje stanice „Beograd centar“, kao i rasputnica „Karađorđev park“ i „Dedinje“ elektronskim signalno–sigurnosnim uređajima i rekonstrukcija stanične postavnice.
Naredna faza uključuje izgradnju stanične zgrade, saobraćajnog i putničkog prilaza sa autoputa E–75 i obodnih gradskih saobraćajnica, kao i prateće infrastrukture.
Takođe, predviđeno je da se u „Prokopu“ na ploči podigne gornji sprat stanice na kojem će se nalaziti komercijalni i drugi sadržaji površine više od 100.000 kvadratnih metara.
Gradnja stanice u Prokopu traje još od 1974. godine, kada je počela realizacija ideje tadašnjeg gradonačelnika Branka Pešića, ali od 1996. godine nije bilo radova.
Radovi na terenu su započeti 1977. godine, ali su ubrzo prekinuti zbog nedostatka finansijskih sredstava, zatim su ’90-ih nastavljeni, a ponovo su prekinuti 2000. godine.
