U svojoj dugoj istoriji ovaj praznik je bio slavljen i zabranjivan, a danas se obeležava masovnim studentskim šetnjama i brojnim svečanostima.
Ove godine je za sve ruske studente održana i akcija „Tatjanin led“. Na brojnim klizalištima u Moskvi i ruskim regionima, organizovane su svečanosti i festivali.
Ruska pravoslavna crkva na ovaj dan spominje svetu mučenicu Tatjanu, koja se smatra pokroviteljkom svih ruskih studenata. Ovaj dan slave i sve žene koje nose ime Tatjana.
U savremenoj Rusiji se ovaj praznik slavi tradicionalno od 2005. godine, kada je ruski predsednik Vladimir Putin potpisao ukaz i zvanično 25. januar proglasio Danom ruskih studenata.
Istorija praznika je tesno povezana sa istorijom Moskovskog univerziteta. Imperatorka Jelisaveta Prva Petrovna, ćerka Petra Velikog i Katarine Prve je 25. januara 1755. godine podržala inicijativu grofa Ivana Šuvalova i Mihaila Lomonosava i potpisala ukaz o osnivanju univerziteta. Taj ukaz je bio poklon voljenoj majci grofa Šuvalova — Tatjani. Tako je i Sveta Tatjana postala zaštitnica Moskovskog univerziteta, a njoj u čast je 1791. godine osveštan i hram Moskovskog univerziteta.
Od tog doba se Tatjanin dan se proslavljao kao rođendan Moskovskog državnog univerziteta (MGU), a od sredine 19. veka i kao nezvanični praznik svih ruskih studenata.
U početku se Tatjanin dan proslavljao samo u Moskvi. Dan je počinjao svečanom ceremonijom na univerzitetu, na kojoj su se okupljali studenti, profesori i bivši maturanti, koji su stizali iz svih krajeva Rusije. U crkvi Svete Tatjane prvo se držala služba, a zatim bi usledio svečani ručak, prigodan program i uručivanje nagrada, da bi se posle oficijalnog dela prelazilo na najzabavniji deo praznika.
To je bio jedinstven dan u godini kada je studentima bilo dopušteno skoro sve. Brisale su se granice između profesora i studenata, siromašnih i bogatih — svi su zajedno šetali po centru Moskve, veselili se i uglas pevali. Veselje je trajalo ceo dan i celu noć…
Prema opisima savremenika, do Oktobarske revolucije Tatjanin dan kao univerzitetski praznik bio je za celu Moskvi veliki događaj.
Međutim, posle revolucije praznik je zabranjen. Tradicija praznovanja Tatjaninog dana kao praznika studenata i dana rođenja MGU vraćena je tek posle više od 70 godina, odnosno, 1992. godine kada je na čelo univerziteta stao novi rektor Viktor Sadovniči… Ubrzo je i hram Svete Tatjane ponovo bio predat crkvi, nakon što je godinama imao funkciju čitaonice i studentskog pozorišta.
Studirati na Moskovskom državnom univerzitetu oduvek je bilo stvar prestiža, ne samo za studente iz Rusije već iz celog sveta.
Ovaj univerzitet od 1940. godine nosi ime Mihaila Lomonosova, ruskog pisca i erudite, koji je dao doprinose na poljima književnosti, obrazovanja, fizike, astronomije, hemije i geologije.
U okviru fakulteta danas radi 15 naučno-istraživačkih instituta, 41 fakultet, više od 300 katedri i šest filijala, uključujući pet u inostranstvu.
Na Univerzitetu uči oko 35.000 studenata i radi oko 4.000 profesora i predavača, a ima oko 5.000 naučnih saradnika. Pomoćno osoblje i uslužni personal broji oko 15.000 ljudi.
Univerzitet ima na raspolaganju više od 600 zdanja, uključujući i glavno zdanje na Vorobjovim gorama — jednu od sedam Staljinovih „visotki“. Njihova ukupna površina iznosi oko milion kvadratnih metara. Samo u Moskvi teritorija MGU zahvata površinu od 205,7 hektara.
Glavno zdanje univerziteta ima 36 spratova, a da bi se obišle sve sobe i da bi se u svakoj od njih zastalo samo na minut potrebno je mesec dana.
Ovaj Univerzitet dao je svetu mnoge znamenite ljude, koji su ostavili veliki trag u nauci, kulturi, umetnosti, politici. Među njima su i dobitnici Nobelove nagrade za fiziku i hemiju, kao i laureati Nobelove nagrade za mir — bivši lider SSSR-a Mihail Gorbačov i sovjetski fizičar, akademik, deputat i jedan od tvoraca hidrogenske bombe Andrej Saharov.
Od savremenih Rusa diplomu MGU ima, na primer, vicepremijer RF Dmitrij Rogozin, zatim direktorka Centralne banke RF Elvira Nabijulina i mnogi drugi članovi ruske vlade.
Takođe, MGU su završili i brojni političari, premijeri, ministri i predsednici stranih država, kao što su prvi demokratski izabran predsednik Rumunije Jon Ilijesku (vladao u dva mandata), bivši lider Letonije Čakste Janis i drugi.
