Kad je reč o procesu koji se protiv njega vodi pred Haškim tribunalom, napominje da ne zna kad će mu biti izrečena presuda.
— Izgleda nisu u stanju da napišu presudu. Dobili su zadatak da me osude, a ne znaju kako. Nisu uspeli da dokažu nikakvu vezu između mene i ratnih zločina i sad mi sude zbog ideologije i tzv. govora mržnje, koji pokušavaju da uzdignu u rang zločina protiv čovečnosti, a to nikad nigde u svetu nije moglo. Postoji najava od pre godinu dana da bi izricanje presude moglo biti u martu ove godine, ali ako nisu uspeli za četiri godine da to napišu, možda će im trebati još četiri godine.
Ako budete dobili poziv, hoćete li se odazvati?
— Ne. Sigurno dobrovoljno neću ići. Ja nisam tražio da me puste, oni su me izbacili iz Haškog tribunala. Sad neću da se vratim.
Ukoliko vam presuda stigne u jeku izborne kampanje, kako mislite da će se to na nju odraziti?
— Mi smo već kampanju započeli. To može biti novi vetar u jedra našoj kampanji. Može izazvati i suprotne posledice. Teško je to danas prognozirati. U svakom slučaju, ja tu nisam ni na kakvim mukama, samo Vučićev režim: da li će me po njihovom direktnom zahtevu isporučiti ili neće. Vučić je dosad govorio da neće. Da li će se predomisliti, ostaje da vidimo. Ja nigde neću bežati, neću se sakrivati. Ako dođu po mene, onda će me nositi na aerodrom, imaćemo novi spektakl.
Zašto se taj proces odužio, da li je to normalno?
— To nigde na svetu nije normalno. U Americi koja se drži anglosaksonskog pravnog sistema koji primenjuju i u Haškom tribunalu, nikom ne može krivični proces trajati više od dve godine. U mom slučaju Haški tribunal se zaglibio u živo blato.
Da li već imate koncepciju predizborne kampanje?
— Da. Već smo odredili glavnu parolu: „Srbiju u sigurne ruke“. Drugo, želimo ovu političku kampanju da pretvorimo u opštenarodni referendum: ko je za ulazak Srbije u EU a ko je protiv, odnosno ko je za što bližu integraciju sa Rusijom, za ulazak u Evroazijsku uniju, u sve oblike istočnih integracija uključujući ODKB. Mislim da ćemo uspeti da postignemo tu polarizaciju. U Srbiji postoje tri osnovna politička faktora: faktor vlasti naprednjačke stranke i Vučića koji drži u rukama sve dizgine vlasti; postoji patriotska opcija koju zastupa SRS, istovremeno i rusofilska; i postoji prozapadna opcija koju zastupa DS i svi njeni surogati. Osnovni problem je što je Vučić u potpunosti preuzeo ideologiju prozapadnih stranaka i time je obesmislio postojanje DS i njenih surogata. Međutim, Vučić je za sobom povukao i ogromno biračko telo patriotske opcije koje je pripadalo SRS-u.
Očekujete da ćete povratiti deo tog biračkog tela?
— Ako ne celo, onda njegov veliki deo. A što se tiče uslova u kojima izlazimo na izbore, mi smo stranka u materijalnom pogledu najsiromašnija, naša kampanja neće biti skupa ali će biti veoma intenzivna, ići ćemo bukvalno od vrata do vrata.
Da li ćete ponuditi neki konkretan program? Recimo, u ekonomiji?
— Naš ekonomski program je politika oslanjanja na sopstvene snage, zaštita domaće proizvodnje. Ono što mi želimo je oslonac na Rusiju i mi želimo status koji ima Belorusija: da budemo i dalje nezavisna država ali da smo u čvrstoj sprezi sa Rusijom — politički savez, vojni savez i puna ekonomska integracija.
Očekujete li da ćete preći cenzus?
— Po našim podacima, mi već odavno imamo preko 20 procenata uporišta u biračkom telu. Problem u Srbiji je što postoje tri agencije koje se uopšte ne bave istraživanjem javnog mnjenja a objavljuju lažne, fingirane podatke. Nemoguće je da naprednjačka stranka ima 51—52 procenta tako dugo. U jednom momentu, mogli su to da postignu, ali to je neprirodno za parlamentarni politički sistem. Naravno, mislim da su naprednjaci još uvek najjači i da će možda i na ovim izborima biti najjači, ali mi smo krenuli naglo uzlaznom linijom i mislim da ih već poprilično ugrožavamo.
Koga na srpskoj političkoj sceni vidite kao potencijalne saveznike u eventualnim postizbornim koalicijama?
— Što se tiče parlamentarnih koalicija nakon izbora, sigurno u parlamentu nećemo praviti koaliciju sa prozapadnim strankama. Treba sačekati da vidimo hoće li se dveri i DSS uopšte pojaviti u parlamentu, ako se pojave, postojaće mogućnost i za neke oblike saradnje. Ali mi nikada ne pravimo predizborne koalicije Ja lično mislim da oni nemaju šansu da steknu parlamentarni status, ni kad su udruženi Dveri i DSS, ali to je njihova stvar. A ono što mi neprekidno nudimo godinu i dva meseca to je ponuda Vučiću da se odrekne EU, da se orijentiše prema Rusiji i u tom slučaju mogli bismo podržati njegovu vladu bez ikakvih predrasuda. Što je bilo, bilo je. Nama su nepodnošljivi samo oni koji su nam krali poslaničke mandate u prošlosti.
Mislite da je to moguće?
— Sve je moguće. Možda nije najrealnije očekivati ali Vučić je na sve većim mukama. Svestan je da ne sme uvoditi sankcije Rusiji a stalno ga pritiskaju. Ucenjuju ga dalje oko Kosova, a on je popustio već iznad svake mere. A evo sad su ga prevarili oko ZSO. Došao je u situaciju u kojoj mora da preseče Gordijev čvor. Da li je spreman, da li je u stanju — ja to trenutno ne znam, ali nešto tu mora da se desi.
Kako biste rešavali migrantsku krizu. Da li ste zadovoljni kako se Srbija odnosi prema tom pitanju?
— Ne. Mislim da je Srbija previše otvorena za migrante i da to predstavlja stalnu opasnost. Pogotovu predstavlja opasnost da nam EU na silu nametne da u Srbiji ostane trajno 100.000-200.000 migranata. Kako smo čuli, to bi u prvoj fazi bilo oko 70.000. To bi nama izazvalo strašne nove probleme. Nemam ništa protiv da se pomogne ženama i deci izbeglicama ali tu ima Sirijaca koji su sposobni za rat. Mi bismo ih vratili sirijskom predsedniku Asadu da ih mobiliše i da se bore za svoju zemlju. Ima tu dosta i Avganistanaca. A u Iraku su Amerikanci izazvali građanski rat — i odatle ljudi beže. Gde god su se Amerikanci pojavili sa konceptom tzv. Arapskog proleća izazivali su krvoproliće, tragediju. Hteli su da zavode demokratiju po zapadnjačkom uzoru. To ne može u arapskom svetu. Ako su zaista hteli da zaštite ljudska prava i slobode trebalo je da krenu od Saudijske Arabije: to je najmračnija država u savremenom svetu.
Drugi deo intervjua možete pročitati ovde, a treći objavljujemo sutra ujutru.
