Direktor Instituta za uporedno pravo Jovan Ćirić kaže za Sputnjik da je antiputinovska atmosfera odavno stvorena u zapadnoj javnosti.
„Pravno gledano, to je potpuno besmislena konstatacija. Na osnovu reči ’verovatno‘ ne možemo osuđivati bilo koga, o čemu god da se radi. Kada je reč o ovom slučaju, kao i kod mnogih drugih, politika ima prednost nad pravom“, kaže Ćirić.
On navodi i primer Džulijana Asanža, koji već godinama sedi u azilu u ekvadorskoj ambasadi u Londonu. „Žalosno je što je oduvek smatrano da je britansko pravosuđe uzor nezavisnosti sudstva još od 1702. godine. To je bio ideal svima u svetu, danas više nije tako“, kaže Ćirić. On ukazuje da antiputinovska atmosfera u zapadnoj javnosti nije od juče, i da je stvoreno predubeđenje da se sve što dolazi sa te strane automatski smatra krivim.
„Sve podseća na Kafku i Orvela, ali moram da ukažem da to neće imati nikakve praktične posledice, pogotovu što se tiče bezbednosti Rusije i njenog predsednika, ali imaće posledice na dalje zahlađenje i dalje produbljivanje jaza između dveju zemalja koje su deo istog civilizacijskog kruga — zapadnohrišćanskog. Možda neko izvan tog kruga ima interes da dalje produbljuje jaz i nerazumevanje te dve strane“, kaže Ćirić.
Politička analitičarka Kira Sazonova za Sputnjik kaže da će „slučaj Litvinjenko“ neki iskoristiti kao „adut“ i dodatno obrazloženje zašto je bilo potrebno uvesti restriktivne mere protiv Rusije.
„Ako uporedimo ono što je britanska štampa pisala 2006. godine i ono što se piše sada, onda postaje jasno da je retorika ostala ista. Izveštaj istrage je ispolitizovan i nema dovoljno dokaza. Istovremeno, izjave na račun Rusije i njenog rukovodstva su veoma oštre“, kaže Sazonova. Ona smatra da su na rezultat istrage uticale određene snage u Velikoj Britaniji, koje imaju negativan odnos prema Rusiji i koje su se među prvima zalagale za uvođenje sankcija protiv Moskve.
„Sada će ove snage na nivou Evropskog parlamenta ili Evropske komisije koristiti ’slučaj Litvinjenko‘ kao ’adut‘ i dodatno obrazloženje zašto je bilo potrebno uvesti restriktivne mere protiv Rusije. Ali ja i dalje ne smatram da će objavljivanje izveštaja dodatno ugroziti bilateralne odnose, tim pre što Moskva i London imaju ozbiljan temelj za saradnju, tu pre svega mislim na borbu protiv DAEŠ-a“, kaže Sazonova.
