„Kustendrof“ je zvanično otvorio ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac, koji je istakao da je lako biti guska na „Kustendrofu“, jer „ovde ne možeš da budeš guska u magli“.
„Festivali poput ovoga, gde je na jednom mestu moguće videti zvezde svetskog filma i pamtiti lica mladih ljudi jer će to tek postati, jesu mesta koja pokazuju da se može, koja provejavaju godinama taložene magle srpske kulture“, ocenio je ministar.
Tasovac je naglasio da je „lepo videti da se to događa iz unutrašnjosti Srbije, u samom njenom srcu, kada ne može iz sumornih beogradskih salona u kojima se samozvani i međuzvani pripadnici elite, pripremaju za novi krug očaja“.
On je imao molbu za osnivača „Kustendorfa“ Emira Kusturicu — da sa sobom u Beograd povede guske, jer se „sa njima put vidi bolje nego sa mnogima koji su skoro uspeli da nas ubede da srpske kulture nema bez njih“.
„Tokom ovog svečanog otvaranja nijedna guska neće biti povređena“, napomenuo je Tasovac i otvorio „festival za razvejavanje magle“.
Kusturica, obučen kao kuvar, najavio je da će dobro hraniti goste tokom festivala, naglasivši da je najbolja hrana sadržana u izreci Boba Marlija: „Emancipuj sebe, izvuci se iz mentalnog ropstva“.
On je objasnio da guske u njegovom životu predstavljaju što i u „ciganskoj mitologiji“, koja govori da su „Cigani na guskama preleteli okean“.
„To je metafora koju često koristim u svojim filmovima“, dodao je slavni reditelj.
Nakon zvaničnog otvaranja izveden je odlomak iz Kusturičine opere „Vreme Cigana“ (Dom za vešanje).
Do 27. januara za Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje takmičiće se 17 filmova mladih režisera iz Bugarske, Kine, Hrvatske, Mađarske, Islanda, Irana, Meksika, Palestine, Rusije, Srbije i Španije.
Najbolje filmove odabraće žiri u sastavu: filmska producentkinja i autorka dokumentarnih filmova iz Etiopije Mažida Abdi, srpska književnica, filozof i teoretičar medija Divna Vuksanović i filmski producent iz Rima Flaminjo Zadra.
Nagradu „Vilko Filač“ za najbolju fotografiju dodeliće direktorka fotografije Dijan Baratje (Francuska) i švedski direktor fotografije mađarskog porekla Ištvan Borbaš.
Program „Savremene tendencije“ donosi, pored Garoneovog filma, i ostvarenja „Dipan“ Žaka Odijara — prošlogodišnji dobitnik Zlatne palme u Kanu, „Blago“Kornelijua Porumbojua (nagrada „Izvestan talenat“ u okviru kanskog programa „Izvestan pogled“) i „Blanka“ — debitanski celovečernji film pobednika „Kustendrofa“ 2009. Kokija Haseija, nagrađen na Venecijanskom filmskom festivalu. Reditelji će nakon projekcija održati radionice za mlade autore.
Program predviđa i projekcije filmova „Klan“ Pabla Trapera i „Mladost“ Paola Sorentina, o kojima će govoriti producenti Matijas Mosteirin i Nikola Đulijano.
„Retrospektiva velikana“ biće posvećena francuskom sineasti Žaku Odijaru, nemačkom producentu Karlu Baumgartneru (1949-2014) i češkom režiseru Františeku Vlačilu (1924-1999).
Novi program „Dekolonizovanje filma“ obuhvata dokumentarne filmove: „O nasilju“ Jorana Huga Olsona, „Kapetan Tomas Sankara“ Kristofa Kupelina i „Nemačka mladost“ Žana Gabrijela Perioa, kao i igrani film „Planine mogu da odu“ Đije Žangkea.
Posetioce festivala u večernjim časovima zabavljaće srpski rok sastav „Partibrejkers“, „Kolja i Grobovlasnici“, jermenska rege i ska atrakcija „Reincarnation“, moldavski trubač Adam Stinga i Orkestar Dejana Lazarevića.
„Kustendorf“ je ove godine, pored Ministarstva kulture, podržala i kompanija „Gasprom njeft“.
