„Preko hiljadu profesora i predavača sa 90 turskih i inostranih univerziteta potpisali su deklaraciju u kojoj se navodi da oni ne žele da budu deo tog zločina. Ne možemo da ne podržimo njihove pozive turskim vlastima da se prekine sa istrebljenjem lokalnog stanovništva i svesnom politikom iseljavanja Kurda“, rekla je ona.
Takođe, istakla je Zaharova, neophodno je da se prekine policijski čas, pronađu i kazne krivci za narušavanje prava i slobode civila i obezbedi pristup međunarodnim posmatračima.
Portparolka Ministarstva inostranih poslova, govoreći o situaciji o Siriji, rekla je da su sve češći slučajevi ulaska turske vojske na teritoriju Sirije, koji za to vreme kopaju rovove, podižu zidove i grade utvrđenja.
Prema njenim rečima, upravo ta utvrđenja, koja se nalaze duž tursko–sirijske granice, teroristi koriste za sopstvenu odbranu.
Humanitarna podrška se nastavlja
Zaharova je tokom brifinga izjavila da će Rusija nastaviti da isporučuje humanitarnu pomoć Siriji.
„Mogu vam reći da će praksa isporuke humanitarne pomoći biti nastavljena i u budućnosti“, istakla je ona.
Ona je podsetila da je Ministarstvo odbrane Rusije od 15. septembra do danas isporučilo 50 tona humanitarne pomoći stradalim civilima u sirijskoj provinciji Dejr el Zoru.
Saradnja Rusije i Irana
Moskva i Teheran saglasni su da treba proširiti saradnju i proširiti spisak proizvoda međunarodne trgovine, rekla je Zaharova.
„U narednom periodu ćemo produbiti saradnju u čitavom nizu oblasti. Između ostalog, proširićemo spisak poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda koji će biti predmet međunarodne trgovine“, dodala je portparolka.
Istovremeno, Moskva smatra da celokupan proces nuklearnog oslabljenja Irana neće biti politizovan, te da će sve strane učiniti sve što je u njihovoj moći kako bi taj proces što pre bio završen.
To će, dodala je, otvoriti put Iranu i ka članstvu u Šangajsku organizaciju za saradnju.
Slučaj Litvinjenko
Moskva će u narednom periodu britanskim diplomatama dostaviti svoje mišljenje o rezultatima istrage o smrti ruskog obaveštajca Aleksandra Litvinjenka, rekla je Zaharova tokom brifinga u Moskvi.
Ona je navela da je cilj istrage da se baci senka na Rusiju i njeno rukovodstvo.
„Sve je to logičan rezultat kvazisudskog procesa koji je u najmanju ruku kontradiktoran i, mogu reći, zločinački. Cilj je samo jedan — da se baci senka na Rusiju i njeno rukovodstvo“, istakla je Zaharova.
Ona je naglasila da Moskva sumnja u objektivnost i nepristrasnost odluke suda po pitanju Litvinjenka, dodavši da je u više navrata predlagano da se na objektivan način istraže svi slučajevi smrti kojih u Velikoj Britaniji, pored slučaja Litvinjenkove smrti, ima veoma mnogo.
„Sve što se tiče slučaja Litvinjenko radilo se pod velom tajne i podsećalo je na pozorište senki“, dodala je Zaharova.
Maštanje o Krimu ne može da škodi
Zaharova je prokomentarisala i nedavne izjave kijevskih vlasti da će nastojati da povrati Krim u sastav Ukrajine, rekavši da „maštanje nikome ne može da škodi“.
