Austrijska vlada saopštila je da će ograničiti broj izbeglica koje će prihvatiti u naredne četiri godine na oko 37.500 godišnje. Ova zemlja prošle godine prihvatila je oko 90.000 migranata. Srbija će, sa svoje strane, dozvoliti prolaz samo onim izbeglicama koje traže azil u Austriji ili Nemačkoj, a predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker pozvao je na novi samit o migrantima. Nemački predsednik Joakim Gauk rekao je da izbegličke kvote moraju biti u skladu sa moralnim i političkim potrebama, što samo komplikuje položaj kancelarke Angele Merkel, koja se suočava sa teškom krizom zbog politike otvorenih vrata za izbeglice.
Šengenski sistem je u krizi zbog svoje nekompletnosti, smatraju analitičari „Fajnenšel tajmsa“. Iako su države-članice Šengenskog sporazuma ukinule unutrašnje granice, nisu razvile sistem kontrole i zaštite spoljnih granica, i to nije bilo važno dok su migracioni tokovi bili mali. Međutim, krize u Libiji i Siriji stvorile su reke izbeglica ostavljajući članice EU da same štite svoje nacionalne granice, zaključuje „Fajnenšel tajms“.
Angela Merkel uporno odbija da zatvori nemačke granice, uz objašnjenje da bi takva mera bila protivustavna i neefikasna, kažu analitičari agencije AFP. Merkelova je pokušala da okupi Nemce oko slogana „Mi to možemo“, ali sada obećava osetno smanjenje broja migranata koje će Nemačka primiti. Takva akcija, dodaju analitičari francuske agencije, podrazumeva niz novih mera na nacionalnom nivou i u saradnji sa partnerima iz EU i susedima Sirije, iz koje dolazi 40 odsto izbeglica.
Pitanje sa kojim se suočava EU je šta da zameni razbijeni šengenski sistem, pišu analitičari britanskog „Gardijana“. Pitanja na dnevnom redu uključuju i politiku EU prema svojim spoljnim granicama koje se protežu hiljadama kilometara, od Arktika do Mediterana, i potrebu da se odgovornost proporcionalno preraspodeli, zaključuje „Gardijan“.
