Kandidati bi, za početak, trebalo da popune specijalni formular, koji najpre razmatra komisija sastavljena od predstavnika „Mekdonaldsa“, a koja potom eventualno izdaje dozvolu za realizaciju projekta. Ipak, koji su to uslovi koje bi pretendenti trebalo da ispune, „Mekdonalds“ nije zvanično objavio.
Iranski vlasnici lanaca restorana brze hrane se prema ovoj novosti odnose skeptično. Oni su uvereni da će se onaj ko bude realizovao ovaj projekat suočiti sa brojnim poteškoćama.
Nije tajna da su sanitarne norme u Iranu veoma stroge. Osim toga, vlasnici restorana brze hrane u Iranu imaju čime da se ponose — imaju raznolikost ponude, ali i visoki kvalitet proizvoda tokom čije pripreme se koriste samo najkvalitetnije prirodne sirovine koje su prethodno prošle rigoroznu kontrolu.
A sve navedeno privlači sve veći broj korisnika.
„Naš lanac brze hrane ’Iran vič‘ otvoren je 2006. godine. Imamo 26 filijala širom zemlje. Naš tim čine profesionalci, koji prolaze brojne pripremne kurseve. Između ostalog, mi zahtevamo da naši zaposleni poznaju ISO standarde i da same filijale stalno rade na tome da njihovi zaposleni stalno prolaze različite obuke“, izjavio je za Sputnjik generalni direktor popularnog lanca „Iran vič“ Kamran Šurangiz.
U Iranu sada radi oko 10 brendiranih lanaca brze hrane. Šurangiz dodaje da se restorani „Iran vič“ bave isključivo brzom hranom, a da sirovine uglavnom sami pripremaju, odnosno da ih prethodno kupuju samo kod proverenih proizvođača koji imaju licencu i akreditaciju Ministarstva zdravlja.
„Iran ima veoma visoke zahteve i standarde kada se radi o otvaranju franšiza. Zato, da bi inostrani lanac mogao da počne sa radom na teritoriji naše države neophodno je da prođe čitav proces sertifikacije i da dobije neophodne licence od Ministarstva zdravlja. Takođe, u sferi industrije hrane neophodno je dobiti i one sertifikate koji se tiču religioznih normi šerijata. Ovo se konkretno tiče sirovina — životinjsko meso i meso živine moraju obavezno imati sertifikat ’halal‘“, kaže Šurangiz.
Ako bi zainteresovani preduzetnik i dobio dozvolu od „Mekdonaldsa“ da otvori franšizu, postavlja se pitanje ekonomske isplativosti.
Kako bi KFC ili „Mekdonalds“ bili konkurentni lokalnim lancima, njima je neophodno da ulože minimum milijardu tumana (10 milijardi tumana je otprilike 300 hiljada dolara). A ako bi troškovi premašili ovu sumu, stranim lancima bi bilo veoma teško da konkurišu domaćim restoranima. Ovo je moguće samo u početnoj fazi, imajući u vidu popularnost brenda u svetu.
Ipak, u dugoročnoj perspektivi to postaje nerentabilno.
Osim toga, brend je moguće popularizovati samo u velikim gradovima, a u Iranu takvih ima svega sedam. U tradicionalno orijentisanoj zemlji, noviteti teško mogu da se popularizuju.
Zbog toga Kamran Šurangiz sumnja u mogući veliki uspeh „Mekdonaldsa“ na iranskom tržištu.
