Protiv je 39 odsto, dok se četiri odsto njih izjasnilo kao da im je svejedno.
U zemlji u kojoj mandatar Tihomir Orešković tvrdi da su rane previše sveže za dvojezične natpise u Vukovaru, rektor Univerziteta u Zagrebu Damir Boras smatra da ovo, kako navodi regionalna TVN1 „problematično pismo“ — ćirilicu — treba vratiti u školske klupe.
Boras, naime, smatra da je jedini način da se, kako je rekao, „borimo protiv straha i sukoba oko pisma taj da ga bolje upoznamo“.
Rektor Zagrebačkog univerziteta i deo stručne javnosti smatraju da ima više razloga zbog kojih bi ćirilicu, po ugledu na škole u susedstvu u kojima se podjednako uči latinica i ćirilica, trebalo vratiti u nastavu, a glagoljicu predložiti kao fakultativni predmet.
Ovo se pre svega odnosi na generacije kojima bi rektor Boras omogućio da u sklopu nastave uče ćirilično pismo, kao nekad, pre 1990. godine.
Podseća se da je ćirilica, itekako hrvatsko pismo, omražena nakon nacionalističkog pročišćavanja hrvatskog jezika i postavljanjem različitih barijera prema srpskom jeziku.
Taj trend je, navodi se, na kraju eskalirao hajkom na dvojezične ploče u Vukovaru, koje su postavljene iz poštovanja ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina.
One su masovno i sistemski razbijane od neupućenih, koji su tvrdili da se radio o „pismu agresora na Vukovar“, iako je, zapravo, službeno pismo JNA bila latinica.
S obzirom na scene iz Vukovara i izjave mandatara Tihomira Oreškovića, koje idu u prilog razbijačima tabli, nije teško pretpostaviti da bi bilo otpora prema ćirilici u školama, iako bi njeno učenje, osim ublažavanja sukoba oko tog pisma, zasigurno olakšalo budućim generacijama učenje jezika istočne Evrope, navodi hrvatski portal N1.
Međutim, sigurno ima i onih koji smatraju da je nepotrebno dodatno opterećivati decu uvođenjem još gradiva.
