Dugo očekivano ukidanje međunarodnih sankcija koje je odlagano zbog pregovora o razmeni političkih zatvorenika između Vašingtona i Teherana, zvanično je proglašeno u subotu. Sporazum o ukidanju sankcija postigle su u julu zemlje iz grupe 5+1 (Savet bezbednosti i Nemačka).
Događaj je istorijski, nakon više od trideset godina međunarodnih sankcija protiv Teherana.
Ukidanje sankcija označava izlazak iz izolacije i povratak Irana na međunarodnu scenu.
Vetar u leđa odnosima dveju zemalja, preokret u američkoj politici na Bliskom istoku? Ne baš.
Na užarenom terenu Bliskog istoka SAD se nadaju da će smanjenje tenzija sa Teheranom pokrenuti stvari sa mrtve tačke u Siriji, gde je njihova strategija u ćorsokaku.
Ali Vašington u isto vreme ne želi da se odrekne politike pritiska, zbog čega je dan nakon ukidanja starih uveo nove sankcije protiv pojedinaca i institucija koje optužuje da rade na razvoju programa balističkih raketa. Ovaj program, poručuju iz Bele kuće, predstavlja pretnju za regionalnu i svetsku bezbednost.
Odgovor Irana nije izostao. „Nismo do sada imali nikakvu ekonomsku saradnju sa SAD i neće je ni biti“, rekao je predsednik Irana Hasan Rohani.
Fuad Izadi, stručnjak za pitanja Bliskog istoka, član naučnog saveta i katedre za izučavanje SAD na Teheranskom univerzitetu, nema mnogo iluzija kada je reč o saradnji sa SAD.
„Ako Amerikanci budu ponovo želeli da stvaraju probleme i zaoštravaju pristup iranskom nuklearnom programu posredstvom uvođenja novih ili produžavanja već postojećih sankcija, ili ako sveukupno budu pratili svoju prethodnu politiku usmerenu na svrgavanje unutrašnjeg poretka Islamske Republike Iran, onda zaista neće doći do razvoja naših međusobnih odnosa. Ako bi pak došlo do promene američkog kursa, postoji mogućnost da se naši odnosi poprave. Ipak, u ovom trenutku nema nikakvih nagoveštaja da će do toga zaista i doći i da će Vašington promeniti svoju liniju“, kaže on.
Iranci smatraju da SAD nemaju ni pravni ni moralni legitimitet da im drže lekcije pošto svake godine zemljama u regionu prodaju oružje u vrednosti od nekoliko desetina milijardi dolara koje se koristi protiv palestinskih, libanskih i odnedavno jemenskih građana.
Izadi je skeptičan kada je reč o izgledima da dođe do pomaka na mirovnoj konferenciji o Siriji, 25. januara u Ženevi.
„Na svim pregovorima moraju biti učinjeni ustupci kako bi pregovarački proces doneo nekakve rezultate. SAD ne praktikuju takav pristup. Naprotiv, oni pokušavaju da nametnu svoje interese, bez obzira na stav druge strane. Iran smatra da pregovori sa SAD neće uroditi plodom, da će biti beskorisni i besmisleni. Jednostavno — gubljenje vremena“, smatra ovaj stručnjak.
Duga istorija nepoverenja
Američko-iranski odnosi su opterećeni dubokim nepoverenjem, čija posledica su tajni i otvoreni ratovi koje su SAD vodile protiv ove zemlje od druge polovine 20. veka, od državnog udara 1953. godine, preko iračko-iranskog rata u osamdesetim godinama.
Američka obaveštajna agencija (CIA) je 2013. godine priznala da je bila uključena u planiranje i izvršenje vojnog udara 1953. godine, što je podrazumevalo podmićivanje političkih i vojnih figura i propagandni rat. Sa vlasti je svrgnut premijer Muhamed Mosadek, nakon što je nacionalizovao britansko-iransku naftnu kompaniju. Monarh Reza Pahlavi, koji je zavisio od američke i britanske vlasti, ostao je na vlasti do 1979. godine, kada je i sam svrgnut.
Još jedna epizoda iz neslavne istorije američkog intervencionizma, u kome treba tražiti korene današnjeg haosa na Bliskom istoku, jeste uloga Vašingtona u iračko-iranskom ratu osamdesetih. Dokumenti CIA, koji su dati na uvid javnosti 2013. godine, otkrivaju da su SAD od 1983. godine znale da će Sadam Husein upotrebiti bojne otrove protiv iranskih trupa. CIA je uprkos tome obaveštavala Iračane o pripremama iranske vojske za napad, uz saglasnog političkog vrha u Vašingtonu. Sadamove trupe su zahvaljujući ovim podacima pokrenule ofanzivu u kojoj su koristile hemijsko oružje, od koga je stradalo hiljade ljudi.
Izadi to ima u vidu kada kaže da do napretka u odnosima dveju zemalja neće doći ako SAD budu i dalje radile na svrgavanju unutrašnjeg poretka zemlje.
