00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
17:00
60 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:00
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri

Ruski naučnici znaju kako da izbegnemo sudbinu dinosaurusa (video)

© Flickr / Rufus GefangenenDa li je zaista neizbežna eksplozija Zemlje?
Da li je zaista neizbežna eksplozija Zemlje? - Sputnik Srbija
Pratite nas
Kako se Zemlja može zaštititi od opasnih asteroida? Međunarodni projekat Evropske unije „Neošild“ postavio je ovo pitanje ruskim istraživačima, koji kažu da bi u prvoj liniji odbrane svemirske bojeve glave savršeno uradile posao.

Ruski naučnici smatraju da je u ovom trenutku nuklearna eksplozija blizu opasnog asteroida i dalje najefikasniji način da on promeni svoju putanju, i tako se izbegne udar.

Iako međunarodni ugovori koji su na snazi zabranjuju nuklearno oružje u svemiru u ovom trenutku, ako asteroid postane realna opasnost po život na našoj planeti, „takve zabrane će prirodno pasti“, navela je agenciji ruska međunarodna naučna zajednica CNIMAŠ.

© SputnikEksplozija projektila zemlja-vazduh nuklearne bojeve glave.
Eksplozija projektila zemlja-vazduh nuklearne bojeve glave. - Sputnik Srbija
Eksplozija projektila zemlja-vazduh nuklearne bojeve glave.

Istraživači su istakli da se najsigurnije može uticati na orbitu asteroida — daleko u svemiru, dosta pre sudara svemirske lutalice sa Zemljom.

„U ovom slučaju, nuklearna eksplozija bi bila takva da se asteroid ne raspadne na manje komade“, objašnjavaju ruski stručnjaci za svemir. Eksplozija bi izazvala izbacivanje materijala sa površine svemirskog tela, stvarajući dovoljno potiska da utiče na njegovu putanju i skrene ga u sigurnu orbitu.

„Neošild“ je međunarodni konzorcijum koji se bavi pretnjama po planetu Zemlju, želeći da predupredi da i ljudi dožive sudbinu dinosaurusa. Većinski ga finansira Evropska komisija, a okuplja istraživače iz Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Španije, Rusije i SAD.

Primarni cilj projekta je da detaljno istraži tri najizvesnija načina eliminasanja pretnje od asteroida: kinetičke udare, gravitaciono ometanje i eksplozivni metod skretanja.

Institut CNIMAŠ  učestvuje u projektu „Neošilda“. Institut je deo „Roskosmosa“, ruske svemirske agencije specijalizovane za razvoj interkontinentalnih balističkih raketa, raketa vazdušne odbrane, i njihovih pogonskih jedinica.

Ruski državni svemirski program za 2016-2025. godinu obuhvata mere uspostavljanje nacionalnog svemirskog centra za otkrivanje potencijalnih pretnji od asteroida i kometa.

Četiri satelita „Nebosvod S“(Velkin) biće poslata da prate potencijalno opasan prostor u blizini Zemlje. Dva će biti planetarni stražari cirkumterestrijalne Zemaljine orbite, a druga dva će biti isporučena u Zemljinu cirkumsolarnu orbitu.

Sateliti će moći da detektuju svemirske objekte prečnika i nekoliko metara.

NASA je 1998. pokrenula program NEO (Near Earth Objects), koji identifikuje i prati asteroide, komete i velike fragmente svemirskih stena, koji bi mogli biti potencijalno opasni po Zemlju. Od septembra 2014. godine identifikovano je više od 11.000 objekata većih od 140 metara u prečniku, što čini samo 10 odsto onoga što je NASA postavila za cilj — a to je da do 2020. godine popiše 90 odsto svih objekata u blizini Zemlje.

U decembru 2015. godine, rusko Ministarstvo za vanredne situacije objavilo je da je predviđeno 11 situacija kada će veliki asteroidi doći u opasnu blizinu Zemlji u narednih 35 godina.

Prvi se očekuje 12. oktobra 2017. godine, kada će asteroid 2012 TC4, procenjuje se da ima 17 metara u prečniku, proći pored Zemlje u Mesečevoj orbiti, promašujući našu planetu za samo 115.000 kilometara — što je manje od trećine udaljenosti Zemlje od Meseca (385,000 kilometara).

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala