„U poslednjih nekoliko godina, mnogi u Americi su sa divljenjem i poštovanjem gledali preko Atlantika“, piše dopisnik nemačkog lista u Vašingtonu Gero Šlis.
Entuzijazam prema Nemačkoj na čelu sa Angelom Merkel je bio visok i kada je talas izbeglica prošle godine sa Bliskog istoka krenuo u Evropu. Politika otvorenih vrata Berlina prema azilantima i način na koji su građani Nemačke pozdravili izbeglice, piše Šlis, podsetili su Amerikance na njih same.
„U to vreme, oni su Nemce videli kao ’human i gostoljubiv‘ narod, koji je spreman da pomogne onima kojima je pomoć potrebna“, piše Šlis.
Međutim, događaji u Kelnu su sve promenili. Napadi, za koje su u velikoj meri okrivljene izbeglice sa Bliskog istoka i iz Severne Afrike, izazvali su talas ogorčenja.
Uticajni američki mediji poput „Njujork tajmsa“ i „Vašington posta“ pisali su da je vodeća evropska zemlja „na ivici“, kao i da je politika Merkelove prema izbeglicama „izazvala varnice, kako u Nemačkoj tako i van njenih granica“.
Činjenica je, navodi Šlis, da je izbeglička kriza, posebno nakon terorističkog napada u Parizu 13. novembra i napada u Kelnu, postala najveći izazov za nemačko političko rukovodstvo. I sama Vlada Angele Merkel je podeljena oko toga kako se treba postaviti.
Interesovanje Amerike za to kako se Nemačka ophodi prema azilantima proističe iz problema koje i ona sama ima sa imigracijom.
„Nemačka opet može biti podeljena oko ovog pitanja, ali to se ranije dešavalo i u SAD“, primećuje Šlis, dodajući da je strah da bi politička radikalizacija u Nemačkoj i Evropi mogla da produbi jaz i na drugoj strani Atlantika potpuno opravdan.