Ko je Kajl Skot? Šta o njemu govori njegova dosadašnja karijera? Kakav bi naum mogao da se krije iza njegovog izbora i slanja u Srbiju u ovom trenutku?
Ambasadorsko mesto u Beogradu Kajlu Skotu će biti prva takva pozicija u dosadašnjoj karijeri. Ali to ne znači da je reč o neiskusnom diplomati — iza njega je, uostalom, 35 godina službe — poslatom na kaljenje u nevažnoj zavetrini, niti znači da će Srbija biti van fokusa američke politike tokom njegovog mandata. Naprotiv, na Skotovom saslušanju pred kongresnim Komitetom za spoljne poslove ocenjeno je da je Srbija „osovina“ američke vizije Zapadnog Balkana, i uz to je puno pažnje posvećeno, sa jedne strane, američkom odgovoru na rast ruskog uticaja u Srbiji, a sa druge strane, načinima na koje bi Srbija trebalo da bude dublje uvučena u evroatlantske strukture budući da se sada nalazi na „kritičnoj i prelomnoj tački“ i — Skotovim rečima — „predstoje joj teške odluke koje će formirati budućnost Srbije i oblikovati odnose sa susedima“ među kojima se, kako reče budući američki ambasador u Beogradu, naročito ističe odnos sa Kosovom. Sveobuhvatna normalizacija odnosa Srbije i Kosova, rekao je Skot, predstavlja „fundamentalni uslov za dugoročnu stabilnost Zapadnog Balkana“.
Kajl Skot je, elem, karijerni diplomata. Do imenovanja na mesto ambasadora u Beogradu bio je predstavnik Stejt departmenta „Maršal fondu“ u Nemačkoj. Pre toga, bio je generalni konzul SAD u Milanu, direktor Kancelarije za Rusiju u Stejt departmentu, kada je na njegovom čelu bila Hilari Klinton, zamenik šefa američke misije pri OEBS–u, politički ministar–savetnik u misiji SAD pri Evropskoj uniji, zvaničnik u ambasadama SAD u Rusiji, Mađarskoj, Hrvatskoj, Izraelu…
Depeše američke diplomatije, koje je objavio Vikiliks, otkrivaju još jedan važan detalj o Kajlu Skotu. I dok je bio generalni konzul SAD u Milanu, i pre toga kada je bio na formacijski nižoj funkciji u američkoj misiji u Briselu, Skot je bio odgovoran za izuzetno osetljivu i veoma poverljivu dužnost određivanja stepena tajnosti depeša koje su bile poslate u Vašington, što će reći da je imao ovlašćenje da rukuje najtajnijim i najstrože čuvanim dokumentima kojima vrlo ograničen krug ljudi ima pristup.
Nekoliko se detalja iz javno dostupne Skotove biografije čini naročito značajnim. U našem regionu boravio je u periodima u kojima su SAD u regionu bile naročito angažovane — u Hrvatskoj je bio tokom rata u prvoj polovini devedesetih godina prošlog veka, u Mađarskoj od 1999. do 2003. godine, dakle, ne samo u vreme NATO bombardovanja, već i u vreme priprema za 5. oktobar kojima je rukovođeno upravo iz Budimpešte.
Kroz karijeru je, kako rekosmo, u okviru američke diplomatske službe bio zadužen za poverljive poslove. Prethodno zaduženje bilo mu je u „Maršal fondu“ u Nemačkoj, sa kojim sarađuju — primajući novac od njega — i brojne ovdašnje nevladine organizacije i mediji koje obično nazivaju nezavisnim. Pojačanu saradnju sa nevladinim sektorom i nezavisnim medijima Skot je najavio i u svom spomenutom saslušanju pred nadležnim kongresnim odborom. Najzad, u Stejt departmentu je bio zadužen za Rusiju, obavljajući visoko pozicioniranu funkciju u okviru Biroa za Evropu i Evroaziju.
Sve u svemu, kako izgleda, u Beograd je iz Vašingtona poslat ozbiljan igrač, u ozbiljnom trenutku. I to pokazuje da nam predstoji period pojačanog američkog fokusa na Srbiju, sa ciljem da se Srbija — kao što se i najavljuje već barem godinu i po dana — oslobodi ruskog uticaja i zadrži u orbiti američkog interesa na Zapadnom Balkanu.
