Premijer Srbije Aleksandar Vučić najavio je mogućnost održavanja vanrednih parlamentarnih izbora u ovoj godini, ali je napomenuo da postoji samo jedan razlog da ih ne bude — eventualno usporavanje reformi.
„Jedini razlog što ne mogu da kažem da ću to da apsolutno učinim jeste da vidimo da li bi na bilo koji način to moglo da uspori ekonomske reforme, svi ostali razlozi jesu za izbore“, rekao je Vučić.
On je ponovio da će se konsultovati sa predsednikom i stranačkim organima oko odluke.
Bojan Pajtić, lider DS–a, najveće opozicione partije u Srbiji, pozvao je sve stranke proevropske orijentacije na sastanak 19. januara, kako bi se dogovorili o nastupu na izborima. Pajtić za Sputnjik kaže da time želi da maksimalizuje potencijale opozicije i ističe da nije reč o formiranju novog DOS–a, s obzirom na to da je DOS okupljao programski raznorodne stranke.
„Želimo da razgovaramo o saradnji sa strankama koje sa nama dele ideju Srbije kao slobodne, demokratske, pravne i socijalno odgovorne države. Ne pada nam na pamet da se koncentrišemo samo na politiku protivljenja režimu, iako ona jeste osnova naše politike, ali ne zbog toga što imamo nešto lično protiv Aleksandra Vučića, nego zato što se duboko ne slažemo sa načinom na koji se zemlja vodi“, kaže Pajtić.
Želja demokrata, ističe njihov lider, jeste da Srbiji ponude viziju sasvim drugačije zemlje za šta su, kako kaže, potrebne promene sadržane u novom izbornom programu koji će biti donet na Glavnom odboru te partije.
„Ne želimo da dokazujemo da smo bolji od SNS–a, jer to nije teško. Želimo da pokažemo Srbiji da smo bolji od DS–a u vreme kada je ona imala odgovornost za vođenje ove zemlje“, poručuje Pajtić.
Borko Stefanović, bivši funkcioner DS–a i lider pokreta Levica Srbije“ smatra da naprednjacima mnogi mogu da izađu na crtu, ali da je pitanje ko će u tome biti uspešan. „Levica Srbije“ će, prema njegovim rečima, na izbore ići samostalno ili eventualno sa još jednim partnerom.
„Ne želimo da budemo deo ’cenzus koalicije‘ i politike — ’evo mi ćemo umesto njega, ali malo bolje nego on‘, a da suštinski sve ostane isto. Želimo da promenimo sistem, a ne samo vlast. U tom smislu imaćete desnicu, Vučića kao vladara centra političkog spektra i ’Levicu Srbije‘ kao izazivača sa leve strane“, kaže Stefanović za Sputnjik.
Ukoliko vanrednih parlamentarnih izbora bude, politikolog Cvijetin Milivojević na njima očekuje grupisanje stranaka srodnih po političkoj ideologiji i pitanjima koja su od značaja za građane — da li EU ima alternativu ili ne, odnos prema Rusiji i odnos prema Kosovu. Životni standard, ekonomija, socijalna pravda i slična pitanja su tek drugi segment prema kome će se stranke grupisati, jer tu ne postoje značajnija razilaženja među političkim partijama na vlasti i opoziciji.
„Jedna od tih kolona može biti Pajtićeva u koju bi ušle još neke proevropske stranke, ali ni tu ne postoji mogućnost da se objedini taj front. Ne vidim da tu mogu biti Čedomir Jovanović i Boris Tadić i izglednije je da oni idu u nekoj drugoj koloni. Sledeća kolona bi bila ona nacionalnih partija kao što su DSS, Dveri i SNP, a četvrti blok je SRS koji će ići sami ili u nekoj mlakoj koaliciji sa manje bitnim pokretima“, kaže Milivojević.
On veruje da bi, ukoliko bi se pojavile tri ili četiri opozicione kolone na izborima, sve mogle da pređu cenzus.
„Ne mogu da predvidim kakav bi rezultat ostvarile s obzirom na to da ne znamo ni kada će izbora biti, ali bi u svakom slučaju u parlamentu imali ozbiljniju opoziciju nego što je imamo sada“, ističe Milivojević.
I politički analitičar Dejan Vuk Stanković veruje da se na predstojećim izborima demokratama neće pridružiti njihov nekadašnji lider Boris Tadić, kao ni LDP Čedomira Jovanovića. On međutim mogućnost da građanska opozicija na izbore izađe u dve kolone — jedne na čelu sa DS–om, a druge koju će predvoditi Tadić i Jovanović, vidi kao potencijalnu opasnost za oponente vlasti.
„Pojaviće se i Saša Radulović i Borko Stefanović, kao dvojica političkih autsajdera koji će privući jedan deo biračkog tela koji je i inače skeptičan prema Vučiću. U uslovima fragmentarizacije visokog stepena razočarenja tog dela biračke publike, teško da oni mogu da izađu na crtu SNS–u i budu konkurentni u nekom budućem nadmetanju. To će zapravo sve biti konkurenti koji će, paralelno sa ratom sa SNS–om, morati da ratuju i između sebe, posebno jer imaju isti deo biračkog tela koja bi mogla da ih podrži“, objašnjava Stanković.
Prema njegovom mišljenju, predstojeći izbori mogu da služe pre svega opozicionim strankama da stabilizuju svoj postojeći rejting i eventualno ga, uz dobru kampanju i motivaciju nekih biračkih slojeva, neznatno poprave. Isto tako, u slučaju niske izlaznosti, za mnoge opozicione partije ovi izbori mogu da budu i velika opasnost da ne pređu cenzus.
„Kampanja mora da ima dvostruki motivacijski karakter — da ljude uveri da ima smisla glasati, odnosno da opozicija radi na tome da podigne izlaznost određenih slojeva biračkog tela i tako pre svega privuče birače. Drugi pravac delovanja treba da bude da birače uvere da ima smisla glasati za političku opciju koju predstavljaju opozicione stranke“, zaključuje Stanković.
