Otkriveni Ajnštajnovi gravitacioni talasi?

Prema glasinama koje cirkulišu društvenim mrežama, eksperiment za otkrivanje gravitacionih talasa je možda uspeo.

Lasersko-interferometarska opservatorija za gravitacione talase (LIGO) na Tehnološkom institutu u Kaliforniji završena je 1999, a gravitacione talase je prvi put, bezuspešno, tražio 2002.

Opservatorija je 2010. godine ušla u petogodišnju rekonstrukciju kako bi svoju aparaturu učinila osetljivijom. Redizajn je doveo do desetostruko pojačane osetljivosti, što omogućava da LIGO „čuje“ 10 puta udaljenije gravitacione talase i da ima pristup 1.000 puta većoj glasnoći svemira.

Dana 18. septembra 2015. godine opservatorija je obavila prvu zvaničnu, tromesečnu probu svojih poboljšanih detektora. Bez ikakvog dodatnog finog podešavanja, detektori su bili u stanju da slušaju gravitacione talase udaljene čak 225 miliona svetlosnih godina, što je već tri puta veća osetljivost u odnosu na prvobitni LIGO.

Gravitacioni talasi su vibracije dimenzije prostor-vreme koji se javljaju ubrzanjem svih oblika materije i energije. Njihovo postojanje je jedna od ključnih predviđanja Ajnštajnove Opšte teorije relativitet, objavljene 1916. godine.

„Kako nam gravitacioni talasi omogućuju da proučavamo svemir sa novim oblikom energije koja sve spaja, detektori gravitacionih talasa bi takođe mogli da dovedu do potpuno neočekivanih otkrića — kao što je to nekada bio slučaj sa teleskopom i mikroskopom“, objašnjava Kreg Hogan, profesor astronomije i fizike na Univerzitetu u Čikagu.

​„Pored toga, gravitacioni talasi daju detaljan zapis događaja koji su se odigrali u prvih sekund ili tako nešto postojanja svemira, što bi nam takođe omogućilo da ograničimo modele poput kosmičke inflacije i drugih ekstremnih i nezabeleženih fizičkih pojava ranog univerzuma“.